Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Ćuća tvrdi da nema dugovanja prema izvršitelju, kao i da nije bio upoznat sa bilo kakvim postupkom prinudne naplate.
Ključ problema leži u činjenici da je 6.000 dinara dobio kao akcionar Akcionarskog fonda. Za ovu vrstu isplate zakon ne predviđa istu zaštitu od izvršenja kakva važi za novac isplaćen na osnovu posebnog zakona o jednokratnoj pomoći.
Foto: Maxim Konankov/NurPhoto/Shutterstock Editorial/Profimedia
Naime, novim Zakonom o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu predviđeno je da novčana naknada od 6.000 dinara "ne može da bude predmet izvršenja u smislu zakona kojim se uređuju izvršenje i obezbeđenje". Ova odredba nalazi se u članu 13. zakona.
Zaštita se odnosi na građane koji su za isplatu 6.000 dinara morali da se prijave putem sajta Uprave za trezor.
Međutim, situacija je drugačija kada je reč o građanima koji su isti iznos dobili kao akcionari Akcionarskog fonda. To se odnosi na vlasnike besplatnih akcija Aerodroma, NIS-a i Telekoma, koji su ujedno i akcionari ovog fonda.
Pročitajte još
Foto: Janusz Pieńkowski/Panthermedia/Profimedia
U tom slučaju isplata je regulisana drugim propisom – Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije. Zbog toga sredstva dobijena po ovom osnovu nisu izuzeta od izvršenja, piše Euronews Srbija.
S obzirom na to da Ćuća tvrdi da nema zaostalih dugovanja koja bi mogla da budu osnov za prinudnu naplatu, na raspolaganju mu je nekoliko mogućnosti za podnošenje prigovora i traženje provere postupka.
Može da se obrati javnom izvršitelju i uz prigovor dostavi dokaz o poreklu novca, a može da se obrati i sudu, Komori javnih izvršitelja ili banci.
BONUS VIDEO
