У гробници код Пожеге пронађен предмет из Старог Египта

Овакве хумке нису биле намењене &quot;обичним људима&quot;. Оне су биле резервисане за кнежеве, ратничке поглаваре и њихове породице, односно људе који су у свом времену имали моћ, богатство и ауторитет.Током 6. и 5. века пре нове ере, широм Европе појављује се посебан облик сахрањивања друштвене елите. У археологији су ови гробови познати као кнежевски гробови. Одликују их монументалне димензије, сложена архитектура и изузетно богати гробни прилози: оружје, луксузни накит и предмети који су често стизали из веома удаљених крајева.Фото: Depositphotos/NickolayvТакви гробови познати су и на Балкану: у Атеници код Чачка, Новом Пазару, Требеништу код Охрида, као и у Пилатовићима. Они сведоче о времену када се обликују снажне локалне елите и када балканске заједнице постају део широке мреже трговачких и културних контаката.Праисторијска некропола у Пилатовићима откривена је током теренских обилазака у послератном периоду. На локалитету Равни луг регистровано је око 20 хумки и више десетина гробова из бронзаног и старијег гвозденог доба.Међу њима се посебно издвајала једна, далеко већа од осталих, на локалитету Трњаци. Велика хумка, са пречником од око 45 метара и висином до 2,5 метра, археолошки је истраживана 1977&ndash;1978. године под руководством Михаила Зотовића, директора Народног музеја у Ужицу. Већ тада је било јасно да се не ради о обичном гробу, већ о правом маузолеју праисторијске елите.Унутар хумке откривен је читав &bdquo;погребни комплекс&ldquo;. Гробови су грађени од слаганог камена, са масивним каменим венцем који је окруживао централни део. Посебно је занимљиво то што је у самом средишту хумке пронађени остаци кремираног покојника. Био је то одрасли мушкарац, тумачен као кнез или племенски поглавар.Кремација није обављена у хумци, већ на другом месту, а спаљени остаци су затим пажљиво положени у камену гробницу. Ово је једини кремирани гроб на читавој некрополи, што јасно говори да је реч о изузетно привилегованој особи.Фото: Robert Harding Productions / robertharding / ProfimediaУ истој хумци сахрањени су и чланови његове породице. На периферији је пронађен богато опремљен женски гроб, вероватно гроб кнегиње. Док је у близини централне гробнице откривен и гроб детета, највероватније девојчице. На основу распореда и налаза, археолози претпостављају да је хумка била породични маузолеј племенског поглавара.Најфасцинантнији налаз из централног гроба јесте египатски скарабеј датован у период XX&ndash;XXИИ египатске династије. То је мали амулет од светлозеленог стеатита, положен директно на спаљене кости кнеза. Био је перфориран и вероватно коришћен као централни елемент огрлице.Скарабеј је у старом Египту имао снажно религијско значење и био је повезан са загробним животом. Његово присуство у Пилатовићима сведочи о далекосежним контактима и трговачким везама, јер су овакви предмети на Балкан стизали посредством медитеранских центара, вероватно преко Етрурије у Италији.Поред скарабеја, у кнежевском гробу пронађени су остаци оружја: ножеви, мачеви, делови штита или оклопа, чак 25 скитских стрелица као и фигура коња, вероватно део фигуралне декорације фалере. Све то указује на ратнички идентитет покојника.Женски гроб био је још раскошнији. Кнегиња је носила златне наруквице, гривне и прстење за косу, огрлицу од ћилибарских перли и богато украшену одећу са чак 14 бронзаних фибула. Око струка имала је бронзани астрагални појас, симбол престижа и статуса.У гробу су пронађене и луксузне посуде. Међу њима три бронзана суда грчке провенијенције, што додатно потврђује укљученост ове заједнице у медитеранске трговачке токове.Кнежевски гробови на Балкану појављују се нагло и нестају већ током првих деценија 5. века п.н.е. Зашто је овај обичај трајао тако кратко, и даље је једно од отворених питања археологије.Велика хумка у Пилатовићима, међутим, јасно показује да су заједнице старијег гвозденог доба биле далеко сложеније него што се некада мислило. Она сведочи о друштвеној хијерархији, ритуалима смрти, али и о везама које су повезивале централни Балкан са Грчком, Италијом, па чак и Египтом.Анализе указују да су сахране кнеза и кнегиње обављене истовремено или у врло кратком размаку. Да ли је кнегиња свесно следила свог супруга у смрт, као &bdquo;пратилац&ldquo; у загробном животу, остаје отворено питање.(Sveoarheologiji)БОНУС ВИДЕО

У гробници код Пожеге пронађен предмет из Старог Египта

Ваш коментар

Нема коментара