Сви коментари - УСКРС ИЛИ ВАСКРС? Шта кажe црква, а шта лингвистика

Шта каже црква?Ако ћемо се водити црквеним књигама, правилно је рећи Васкрсјер у недељу ће православни верници прославити Исусов повратак у живот, односно васкрсење.- Све богослужбене речи у српском језику вуку корене из црквенословеског, а оне из грчког језика. На црквенословенском се каже &bdquo;Христос воскресе&ldquo; и &bdquo;Воскрсеније Христово&ldquo;. У тропару који певамо на црквенословенском каже се &bdquo;Христос воскресе из мертвих&ldquo;, а на српском &bdquo;Христос васкрсе из мртвих&ldquo;. Закључак је &ndash; каже се Васкрс као што и пише у црквеним календарима &ndash; објашњава за свештеник из ужичког краја, пише Блиц.Из овога, каже он, проистиче да је правилан празнични поздрав &bdquo;Христос васкрсе&ldquo; или &bdquo;Христос воскресе&ldquo;. Уз уобичајени отпоздрав &bdquo;Ваистину васкрсе&ldquo; може се користити и &bdquo;Воистину воскресе&ldquo;.Фото: В. ДаниловТермин Ускрс, каже саговорник Курира, је помодарски и примљен из католичанства, а погрешно га користи и многи наши свештеници.- Васкрс или васкресе одражава право збивање ствари приликом Христовог боравка у Хаду, разрушењу Хада и устајању из мртвих, то је суштина догађаја и зато је правилно рећи Васкрс &ndash; додаје овај свештеник.Он указује на још нешто: Често се спомиње &bdquo;Ускрс по грегоријанском календару&ldquo;, односно &bdquo;Васкрс по јулинанском календару&ldquo;, а то је погрешно јер се сви православни народи, без обзира да ли користе јулијански или грегоријански календар славе Васкрс истог дана, оног који одреди Јерусалимска патријаршија.Фото: Профимедиа- Васкрс се код православаца увек слави прве недеље пуног месеца после пролећне равнодневнице и никако пре јеврејске Пасхе, што је одлука Првог васељенског сабора 325. године у Никеји. Дакле, постоји Божић по грегоријанском и јулијанском календару, али не и Васкрс &ndash; указује саговорник.Шта кажу етнолози?Боса Росић, етнолог са Златибора, каже да се у Србији термин Васкрс користи у селима, док се у урбанијим срединама више говори Ускрс. Ово &bdquo;Ускрс&ldquo;, сматра она, заоставштина је из српскохрватског језика, као што је и реч сухомеснато, а правилно је сувомеснато јер је од сувога меса.- Више образованији људи покушавају да се ограде од сељака који кажу Васкрс и зато говоре Ускрс &ndash; каже Боса Росић.За коришћење термина Ускрс, она највише &quot;криви&quot; свештенике СПЦ јер не упућују народ на то шта је правилно, а шта не јер они су посредници између нас и Бога.Фото: Профимедиа- После Другог светског рата крсна слава није била забрањена ниједним декретом, али су се неки, да би се додворили комунистичким секретарима, престали да славе. У Општини Чајетина смо две куће &ndash; једна у Рудинама, друга у Шљивовици, су престале да славе. Али свештеници су у то време били стављени &bdquo;на лед&ldquo; и онда су у богословију ишла само најсиромашнија и најнеукија деца. Неуки ништа нису ни научили због чега смо имали јако лош свештенички кадар, ако су и знали плашили су се власти и нису упућивали народ на то шта је исправно а шта не попут клечања у цркви &ndash; прича саговорница Курира.Шта кажу лингвисти?Лингвистички гледано исправно је и једно и друго, тако да нећете погрешити како год кажете.&quot;Васкрс&quot; је српскословенски облик који припада српском црквеном и књижевном језику, који се до средине 18. века употребљавао у свим крајевима под управом Српске православне цркве.Фото: Профимедиа&quot;Воскресеније&quot; је рускословенски облик и реч је о старословенском језику руске редакције који је данас језик српске цркве. Наиме, српскословенски језик као званични црквени језик Срби су средином 18. века заменили руским црквеним језиком. У том црквеном језику речи о којима говоримо изговарају се на руски начин &ndash; са &ldquo;о&rdquo; у првом слогу, па се тако каже - Воскресеније, воскреснути, воскресе.- Иако се често могу чути полемике међу људима о том питању, осим у стручним круговима, најчешће се даје погрешан одговор. У народу постоји мишљење да је реч Васкрс српска, одсносно да се везује за православље, док Ускрс употребљавају Хрвати, односно католици. Међутим, то је потпуно нетачно. И једна и друга реч једнако припадају српском језику и потекле су од исте речи, која се кроз векове изменила како се мењао и језик. Тако да се заправо ради о две форме исте речи, једној - Васкрс, која је сачувана кроз богослужење, а која раније није тако звучала у вековима који су претходили, већ је и она резултат промена језика кроз време, и другој - Ускрс, која је народна форма исте речи, односно која се сачувала кроз народни говор.Фото: Профимедиа- До стварања две речи је дошло јер се у разговорном, народном језику она изговарала у складу са тада актуелним променама у језику, док је у црквеним књигама остало записано слово, односно глас који се кроз векове редуковао или вокализовао, у зависности од позиције у којој се налазио. Конкретно, тај глас се губио или је давао вокал а, а како књиге нису често преписиване тада, свештенство је временом реч почело да изговара у односу на оно какав је резултат глас дао и како га је и само изговарало у разговорном језику, односно почело је да га чита као а и тако смо добили реч Васкрс - објаснила је филолог Тања Ћулафић.(Курир)За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Nportal.rs&quot;.

УСКРС ИЛИ ВАСКРС? Шта кажe црква, а шта лингвистика

Ваш коментар

Топ коментари

Србин са Косова

Polo