Шта каже црква?
Ако ћемо се водити црквеним књигама, правилно је рећи Васкрс јер у недељу ће православни верници прославити Исусов повратак у живот, односно васкрсење.
- Све богослужбене речи у српском језику вуку корене из црквенословеског, а оне из грчког језика. На црквенословенском се каже „Христос воскресе“ и „Воскрсеније Христово“. У тропару који певамо на црквенословенском каже се „Христос воскресе из мертвих“, а на српском „Христос васкрсе из мртвих“. Закључак је – каже се Васкрс као што и пише у црквеним календарима – објашњава за свештеник из ужичког краја, пише Блиц.
Из овога, каже он, проистиче да је правилан празнични поздрав „Христос васкрсе“ или „Христос воскресе“. Уз уобичајени отпоздрав „Ваистину васкрсе“ може се користити и „Воистину воскресе“.
Фото: В. Данилов
Термин Ускрс, каже саговорник Курира, је помодарски и примљен из католичанства, а погрешно га користи и многи наши свештеници.
- Васкрс или васкресе одражава право збивање ствари приликом Христовог боравка у Хаду, разрушењу Хада и устајању из мртвих, то је суштина догађаја и зато је правилно рећи Васкрс – додаје овај свештеник.
Прочитајте још
Он указује на још нешто: Често се спомиње „Ускрс по грегоријанском календару“, односно „Васкрс по јулинанском календару“, а то је погрешно јер се сви православни народи, без обзира да ли користе јулијански или грегоријански календар славе Васкрс истог дана, оног који одреди Јерусалимска патријаршија.
Фото: Профимедиа
- Васкрс се код православаца увек слави прве недеље пуног месеца после пролећне равнодневнице и никако пре јеврејске Пасхе, што је одлука Првог васељенског сабора 325. године у Никеји. Дакле, постоји Божић по грегоријанском и јулијанском календару, али не и Васкрс – указује саговорник.
Шта кажу етнолози?
Боса Росић, етнолог са Златибора, каже да се у Србији термин Васкрс користи у селима, док се у урбанијим срединама више говори Ускрс. Ово „Ускрс“, сматра она, заоставштина је из српскохрватског језика, као што је и реч сухомеснато, а правилно је сувомеснато јер је од сувога меса.
- Више образованији људи покушавају да се ограде од сељака који кажу Васкрс и зато говоре Ускрс – каже Боса Росић.
За коришћење термина Ускрс, она највише "криви" свештенике СПЦ јер не упућују народ на то шта је правилно, а шта не јер они су посредници између нас и Бога.
Фото: Профимедиа
- После Другог светског рата крсна слава није била забрањена ниједним декретом, али су се неки, да би се додворили комунистичким секретарима, престали да славе. У Општини Чајетина смо две куће – једна у Рудинама, друга у Шљивовици, су престале да славе. Али свештеници су у то време били стављени „на лед“ и онда су у богословију ишла само најсиромашнија и најнеукија деца. Неуки ништа нису ни научили због чега смо имали јако лош свештенички кадар, ако су и знали плашили су се власти и нису упућивали народ на то шта је исправно а шта не попут клечања у цркви – прича саговорница Курира.
Шта кажу лингвисти?
Лингвистички гледано исправно је и једно и друго, тако да нећете погрешити како год кажете.
"Васкрс" је српскословенски облик који припада српском црквеном и књижевном језику, који се до средине 18. века употребљавао у свим крајевима под управом Српске православне цркве.
Фото: Профимедиа
"Воскресеније" је рускословенски облик и реч је о старословенском језику руске редакције који је данас језик српске цркве. Наиме, српскословенски језик као званични црквени језик Срби су средином 18. века заменили руским црквеним језиком. У том црквеном језику речи о којима говоримо изговарају се на руски начин – са “о” у првом слогу, па се тако каже - Воскресеније, воскреснути, воскресе.
- Иако се често могу чути полемике међу људима о том питању, осим у стручним круговима, најчешће се даје погрешан одговор. У народу постоји мишљење да је реч Васкрс српска, одсносно да се везује за православље, док Ускрс употребљавају Хрвати, односно католици. Међутим, то је потпуно нетачно. И једна и друга реч једнако припадају српском језику и потекле су од исте речи, која се кроз векове изменила како се мењао и језик. Тако да се заправо ради о две форме исте речи, једној - Васкрс, која је сачувана кроз богослужење, а која раније није тако звучала у вековима који су претходили, већ је и она резултат промена језика кроз време, и другој - Ускрс, која је народна форма исте речи, односно која се сачувала кроз народни говор.
Фото: Профимедиа
- До стварања две речи је дошло јер се у разговорном, народном језику она изговарала у складу са тада актуелним променама у језику, док је у црквеним књигама остало записано слово, односно глас који се кроз векове редуковао или вокализовао, у зависности од позиције у којој се налазио. Конкретно, тај глас се губио или је давао вокал а, а како књиге нису често преписиване тада, свештенство је временом реч почело да изговара у односу на оно какав је резултат глас дао и како га је и само изговарало у разговорном језику, односно почело је да га чита као а и тако смо добили реч Васкрс - објаснила је филолог Тања Ћулафић.
(Курир)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
