Na čuvenoj novčanici NIJE Alija Sirotanović

Posredi jeArifHeralić, livacna visokoj peći u Zenici, kogačesto mešaju sa Alijom Sirotanovićem, zbog sličnog lika i radničkog šlema. No, ne samo da je reč o dve različite osobe, većnjihova lica na novčanicama nose i različitu simboliku, to jest, obeležili su različite periode u istoriji bivše Jugoslavije.Arif Heralić je obeležio vreme uspona i nade u posleratnoj Jugoslaviji, a Alija Sirotanović vreme sumraka blagostanja koji je nagovestio krvave devedesete.Foto: PrintskrinHeralić je bio livac, radnik na visokoj peći, čiji je životni put pratio niz tragedija. U Zenicu je došao iz Maglaja, gde su tokom Drugog svetskog rata ustaše ubile pedesetak članova njegove familije, a oca i braću u njegovom prisustvu. U zeničkom naselju Crkvice je živeo skromno i tamo danas ne živi niko iz njegove porodice. Od dvanaestoro dece koje je dobio, do školskog uzrasta je preživelo sedmoro. Težak život i brojne tragedije odvele su ga u alkoholizam i kasnije u tešku bedu. Umro je 1971. godine.NJegov lik, koji se prvo nalazio na novčanici od 1.000 jugoslovenskih dinara , a kasnije zbog denominacije i redizajna na novčanici od 10 dinara, zabeležio je Nikola Bibić, fotograf &quot;Borbe&quot;1954. godine. Popularni &quot;som&quot; je trebalo da simbolizuje srećnog i zadovoljnog radnika u mladoj jugoslovenskoj industriji, sve ono što nesrećni Arif Heralić nikada nije bio.Foto: Nikola BibićAlija Sirotanović, rudar u ugljenokopu Kreka, bio je deo rudarske udarničke kampanje koja je zavladala u komunističkim državama nakon Drugog svetskog rata. Iskopavši u jednoj smeni 17 tona uglja, navodno je nadmašio Rusa Alekseja Stahanova, koji je još od 1935. godine važio za nedostižni rudarski uzor. Iako je ovo neformalno rudarsko takmičenje bilo aktuelno u vreme najžešćeg sukoba između Tita i Staljina, Alijin lik je završio na novčanici od 20.000 dinara tek 1987. godine, i zadržao se veoma kratko, jer je novčanica povučena iz upotrebe u monetarnoj reformi Ante Markovića.Foto: PrintskrinLegenda o lopatiLik Arifa Heralića je bio daleko poznatiji, ali su anegdote iz života i biografija Alije Sirotanovića bili mnogo vedriji i primereniji svrsi političke propagande, pa se tu moženaći jedan od uzroka čestog mešanja ova dva radnika. Najpoznatija anegdota je kada se, navodno, tokom Titove posete rudniku Alija &bdquo;požalio&rdquo; maršalu na uslove radarečima: &bdquo;meni treba veća lopata da bih bolje radio&rdquo;. Iako je Alijina osnovna alatka bila pneumatska bušilica, a ne lopata, legenda kaže da je Alija sebi iskovao lopatu duplo veću od ostalih u rudniku i tako nastavio da obara rekorde u eksploataciji uglja.Odbio je ponuđen stan u Brezi i ustupio ga onima koji nisu imali obezbeđen smeštaj, a kada je od Tita kao poklon dobio &bdquo;auto po želji&rdquo;, odabrao je &quot;fiću. O njemu i danas rado pričaju njegovi potomci. &bdquo;Kad je umro Tito, dedo je plakao tri dana&rdquo; , izjavila je njegova unuka u intervjuu zagrebačkoj Areni.Svih sedam braće Sirotanović i većina njihovih sinova su bili rudari. Ahmedov bratanac Arif, sin njegovog brata koji je poginuo u rudarskoj nesreći, osnovao je u znak sećanja na požrtvovane rudare udruženje Alija Sirotanović i njegovi komorati. Danas jedna ulica u Brezi nosi ime ovog udarnika, a u krugu rudnika stoji njegova bista. Umro je 1990. godine, opet simbolično, u vreme kad je nestajala i država u čijoj je bajci bio jedan od najpoznatijih heroja.Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo &quot;na ti&quot;.Nova dimenzija novosti, vaš &quot;Nportal.rs&quot;.

Na čuvenoj novčanici NIJE Alija Sirotanović

Ваш коментар

Топ коментари

Boki

Miami

Dejan