ЗА ТИХИМ СУ СВЕ УЗДИСАЛЕ Знате ли ко је жена Воје Брајовића?

Војислав Воја Брајовић је један од најпознатијих, најталентованијих и најшармантнијих српских глумаца.Рођен је у Београду, 11. маја 1949. године. Иако су му оба родитеља били у партизанима током другог светског рата, ипак након рата су због политичке неподобности постали државни непријатељи, па се цела породица сели у Ваљево.Воја је тамо завршио и основну и средњу школу. Своје прве уметничке кораке искусио је у глумачком (аматерском) друштву &bdquo;Абрашевић&ldquo;, са којима је, након великог успеха на такмичењу на Хвару, побрао комплименте целог жирија и добио мотивацију за свој даљи глумачки рад. Воја је истинску славу доживео глумећи улогу Тихог у &bdquo;Отписанима&ldquo; и та улога га и дан данас, на неки начин, обележава.За Тихим су луделе све девојке, а Воја је, уз Гагу Николића, био један од најлепших глумаца југословенске кинематографије.Фото: Архива НовостиЗавршио је &bdquo;Факултет драмских уметности&ldquo;. Још једном, статус правог заводника, потврдио је улогом професора математике у серији &bdquo;Бољи живот&ldquo;.Фото: Архива НовостиВоја је већ 47 година стални члан Југословенског драмског позоришта у коме је одиграо велики број улога. У студентским данима играо је у следећим представама: Одбрана Сократова и смрт, Агамемнон, Кад су цветале тикве (по књизи коју је написао његов таст Драгослав Михајловић), Пигмалион, Кин, Кориолан, Паклена машина и многе друге. Играо је и у представама: Буба у уху, Елизабета од Енглеске, За ким звоно звони, Варвари, Како је Јуда издао Христа, Мистер Долар, Вуци и овце (ту је посебно запажен), Васа Железнова, Голгота, Три сина, Воз, Позоришне илузије (за ову улогу је добио октобарску награду Београда), Лажни цар &ndash; Шћепан Мали (Стеријина награда), Троил и Кресида (награда &bdquo;Златна маска&ldquo; на охридском фестивалу), Буре Барута (награда Миливоје Живановић) и многе друге. Иако је био стални члан ЈДП &ndash; а, гостовао је и у другим позориштима (Звездара Театар, Атеље 212, Београдско драмско позориште, Град театар Будва&hellip;) У Звездара театру је добио, на данима комедије, Стерији награду &bdquo;Ћурана&ldquo;, за улогу у представи &bdquo;Мрешћење шарана&ldquo; и награду &bdquo;Љубиша Јовановић&ldquo; на позоришним свечаностима. У својој дугој и успешној глумачкој каријери, Воја је добио мноштво награда. Међу њима су: Октобарска награда града Београда за &bdquo;Позоришне илузије&ldquo;, &bdquo;Лажни цар &ndash; Шћепан мали&ldquo; &ndash; Стеријина награда за главну улогу, &bdquo;Троил и Кресида&ldquo;, награда &bdquo;Златна маска&ldquo; &ndash; Охридски фестивал, &bdquo;Буре барута&ldquo;, награда &bdquo;Миливоје Живановић&ldquo;, у Црној гори је играо у &bdquo;Горском вијенцу&ldquo; и за ту улогу добио Стеријину награду &bdquo;Ардалиона&ldquo;, а за улоге у представама &bdquo;Малограђани&ldquo;, &bdquo;Нора&ldquo;, &bdquo;Монтенегрини&ldquo; постао је доживотни почасни члан &bdquo;Црногорског народног позоришта&ldquo;.Фото: АТА имагесПредставом &bdquo;Воз&ldquo;, инспирисаном делом Кормака Макартија, у адаптацији и режији Воје Брајовића, коју сада, заједно са Сергејом Трифуновићем, игра у &bdquo;Звездара театру&ldquo;, побрао је одличне критике не само публике, већ и критичара. Воја у представи игра Белог, атеисту и професора који жели да изврши самоубиство, а од тога га одговара Сергеј Трифуновић, бивши осуђеник и верник, хришћанин, у улози Црног. Црни спречава Белог да се баци под воз, доводи га у своју кућу, где и почиње њихова дубокоумна дискусија. Ово је комплексна и филозофска прича о надмудривању верника и атеисте, о постојању Бога и борби за сопствени живот. Воз није још једна обична представа, то је лекција свима нама, о животу, о возу у ком се сви ми налазимо и за који не знамо куда ће нас одвести. Пролазност ствари, сумње у постојеће и мноштво питања. Занимљиво је то да на крају не добијамо одговор, већ сваки гледалац може, из свог аспекта, протумачити ово дело. Велике дилеме о томе да ли уопште вреди живети, која је сврха живота, да ли се инспирација проналази ван овог света, сјајна интеракција ово двоје глумаца са публиком, оставиле су све без даха. &bdquo;Воз&ldquo; је врло брзо постао представа коју је свако ко је једном одгледао, пожелео да то учини и други пут.Фото: Архив НовостиШто се тиче његовог приватног живота, познато је да Воја иза себе има један пропали брак, са бившом супругом Љиљаном и из тог брака има сина Вукоту (41) и ћерку Искру (33).Вукота се бави продукцијом, сценаријом и глумом, а веома је познат и у манекенским круговима, будући да важи за једног од најпопуларнијих модела у Србији.View this post on InstagramA post shared by Vukota Brajovic (@vukotabrajovic)Ћерка Искра, кренула је очевим стопама и постала глумица. Била је удата за архитекту Синишу Бабића и добила ћерку Инес.Фото: И. МаринковићВоја није крио одушевљење и понос што је &bdquo;награђен&ldquo; још једном, најбитнијом улогом &ndash; улогом деде. Искра се развела након две године брака.Након што се развео од прве супруге, срећу је пронашао у другом браку, са 23 година млађом глумицом Милицом Михајловић (48), са којом има сина Рељу (18). У интервјуу за један домаћи магазин, причао је пре свега о његовом односу са супругом Милицом и о свеопштој ситуацији и проблемима са којима се сусрећу глумци.Фото: В. ДаниловИстиче како је са њим тешко живети и из тог разлога Милицу сматра правим херојем, својим ослонцем и безрезервном подршком. Највећи комплименти које јој је упутио су били да је она једно нормално, честито и поштено биће.Милица је, такође, успешна глумица, а познато је и да је ћерка нашег чувеног писца Драгослава Михајловића (Кад су цветале тикве). Будући да је 2006. &ndash; 2007. године био министар културе, у једном интервјуу се тада осврнуо и на њено стање у Србији. Каже да се за време своје функције никада није бавио политиком, већ је културу покушавао да врати на место, које је давно изгубила.Говорио је и о положају уметника у Србији и изразио жаљење што, због ниског буџета, глумци јако бедно живе. Говорио је да је посебно поражавајуће то што је култура на толико ниском нивоу, да су позоришта, која захваљујући публици и опстају, у веома лошем стању.Иако је прво желео да студира ликовну академију, на крају је избор, ипак, пао на глуму и тврди да га тај занос и дан данас држи. Свој позив сматра вечним, па каже да уметници никада не могу отићи у пензију. Иако је јако брзо дошао до врха популарности, самоконтрола и страх су га спречили и помогли му да не изгуби компас и да увек остане присебан. Изузетно стрепи за будућност свих глумаца у земљи, а та стрепња је још већа због његово двоје деце, Вукоте и Искре, које није успео да одговори од овог позива. Што се тиче најмлађег сина Реље, упркос свим обавезама, заједно са супругом Милицом, труди се да му обезбеди нормално детињство.(Биографија.орг)БОНУС ГАЛЕРИЈА: Серија &quot;Бољи живот&quot; - РетроспекцијаЗа још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Nportal.rs&quot;.

ЗА ТИХИМ СУ СВЕ УЗДИСАЛЕ Знате ли ко је жена Воје Брајовића?

Ваш коментар

Нема коментара