ЗА ТИХИМ СУ СВЕ УЗДИСАЛЕ Знате ли ко је жена Воје Брајовића?

Војислав Воја Брајовић је један од најпознатијих, најталентованијих и најшармантнијих српских глумаца.

Рођен је у Београду, 11. маја 1949. године. Иако су му оба родитеља били у партизанима током другог светског рата, ипак након рата су због политичке неподобности постали државни непријатељи, па се цела породица сели у Ваљево.

Воја је тамо завршио и основну и средњу школу. Своје прве уметничке кораке искусио је у глумачком (аматерском) друштву „Абрашевић“, са којима је, након великог успеха на такмичењу на Хвару, побрао комплименте целог жирија и добио мотивацију за свој даљи глумачки рад. Воја је истинску славу доживео глумећи улогу Тихог у „Отписанима“ и та улога га и дан данас, на неки начин, обележава.

За Тихим су луделе све девојке, а Воја је, уз Гагу Николића, био један од најлепших глумаца југословенске кинематографије.

Фото: Архива Новости

Завршио је „Факултет драмских уметности“. Још једном, статус правог заводника, потврдио је улогом професора математике у серији „Бољи живот“.

Фото: Архива Новости

Воја је већ 47 година стални члан Југословенског драмског позоришта у коме је одиграо велики број улога. У студентским данима играо је у следећим представама: Одбрана Сократова и смрт, Агамемнон, Кад су цветале тикве (по књизи коју је написао његов таст Драгослав Михајловић), Пигмалион, Кин, Кориолан, Паклена машина и многе друге. Играо је и у представама: Буба у уху, Елизабета од Енглеске, За ким звоно звони, Варвари, Како је Јуда издао Христа, Мистер Долар, Вуци и овце (ту је посебно запажен), Васа Железнова, Голгота, Три сина, Воз, Позоришне илузије (за ову улогу је добио октобарску награду Београда), Лажни цар – Шћепан Мали (Стеријина награда), Троил и Кресида (награда „Златна маска“ на охридском фестивалу), Буре Барута (награда Миливоје Живановић) и многе друге. Иако је био стални члан ЈДП – а, гостовао је и у другим позориштима (Звездара Театар, Атеље 212, Београдско драмско позориште, Град театар Будва…) У Звездара театру је добио, на данима комедије, Стерији награду „Ћурана“, за улогу у представи „Мрешћење шарана“ и награду „Љубиша Јовановић“ на позоришним свечаностима. У својој дугој и успешној глумачкој каријери, Воја је добио мноштво награда. Међу њима су: Октобарска награда града Београда за „Позоришне илузије“, „Лажни цар – Шћепан мали“ – Стеријина награда за главну улогу, „Троил и Кресида“, награда „Златна маска“ – Охридски фестивал, „Буре барута“, награда „Миливоје Живановић“, у Црној гори је играо у „Горском вијенцу“ и за ту улогу добио Стеријину награду „Ардалиона“, а за улоге у представама „Малограђани“, „Нора“, „Монтенегрини“ постао је доживотни почасни члан „Црногорског народног позоришта“.

Фото: АТА имагес

Представом „Воз“, инспирисаном делом Кормака Макартија, у адаптацији и режији Воје Брајовића, коју сада, заједно са Сергејом Трифуновићем, игра у „Звездара театру“, побрао је одличне критике не само публике, већ и критичара. Воја у представи игра Белог, атеисту и професора који жели да изврши самоубиство, а од тога га одговара Сергеј Трифуновић, бивши осуђеник и верник, хришћанин, у улози Црног. Црни спречава Белог да се баци под воз, доводи га у своју кућу, где и почиње њихова дубокоумна дискусија. Ово је комплексна и филозофска прича о надмудривању верника и атеисте, о постојању Бога и борби за сопствени живот. Воз није још једна обична представа, то је лекција свима нама, о животу, о возу у ком се сви ми налазимо и за који не знамо куда ће нас одвести. Пролазност ствари, сумње у постојеће и мноштво питања. Занимљиво је то да на крају не добијамо одговор, већ сваки гледалац може, из свог аспекта, протумачити ово дело. Велике дилеме о томе да ли уопште вреди живети, која је сврха живота, да ли се инспирација проналази ван овог света, сјајна интеракција ово двоје глумаца са публиком, оставиле су све без даха. „Воз“ је врло брзо постао представа коју је свако ко је једном одгледао, пожелео да то учини и други пут.

Фото: Архив Новости

Што се тиче његовог приватног живота, познато је да Воја иза себе има један пропали брак, са бившом супругом Љиљаном и из тог брака има сина Вукоту (41) и ћерку Искру (33).

Вукота се бави продукцијом, сценаријом и глумом, а веома је познат и у манекенским круговима, будући да важи за једног од најпопуларнијих модела у Србији.

Ћерка Искра, кренула је очевим стопама и постала глумица. Била је удата за архитекту Синишу Бабића и добила ћерку Инес.

 

Фото: И. Маринковић

Воја није крио одушевљење и понос што је „награђен“ још једном, најбитнијом улогом – улогом деде. Искра се развела након две године брака.

Након што се развео од прве супруге, срећу је пронашао у другом браку, са 23 година млађом глумицом Милицом Михајловић (48), са којом има сина Рељу (18). У интервјуу за један домаћи магазин, причао је пре свега о његовом односу са супругом Милицом и о свеопштој ситуацији и проблемима са којима се сусрећу глумци.

Фото: В. Данилов

Истиче како је са њим тешко живети и из тог разлога Милицу сматра правим херојем, својим ослонцем и безрезервном подршком. Највећи комплименти које јој је упутио су били да је она једно нормално, честито и поштено биће.

Милица је, такође, успешна глумица, а познато је и да је ћерка нашег чувеног писца Драгослава Михајловића (Кад су цветале тикве). Будући да је 2006. – 2007. године био министар културе, у једном интервјуу се тада осврнуо и на њено стање у Србији. Каже да се за време своје функције никада није бавио политиком, већ је културу покушавао да врати на место, које је давно изгубила.

Говорио је и о положају уметника у Србији и изразио жаљење што, због ниског буџета, глумци јако бедно живе. Говорио је да је посебно поражавајуће то што је култура на толико ниском нивоу, да су позоришта, која захваљујући публици и опстају, у веома лошем стању.

Иако је прво желео да студира ликовну академију, на крају је избор, ипак, пао на глуму и тврди да га тај занос и дан данас држи. Свој позив сматра вечним, па каже да уметници никада не могу отићи у пензију. Иако је јако брзо дошао до врха популарности, самоконтрола и страх су га спречили и помогли му да не изгуби компас и да увек остане присебан. Изузетно стрепи за будућност свих глумаца у земљи, а та стрепња је још већа због његово двоје деце, Вукоте и Искре, које није успео да одговори од овог позива. Што се тиче најмлађег сина Реље, упркос свим обавезама, заједно са супругом Милицом, труди се да му обезбеди нормално детињство.

(Биографија.орг)

БОНУС ГАЛЕРИЈА: Серија "Бољи живот" - Ретроспекција

 

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".