UBIJEN I AMBASADOR SAD: Šta sapliće Grke i Turke 4 decenije?

Jedno od osnovnih obeležja istorije su datumi i godine. Međutim, kada se &quot;učiteljica života&quot; poigra sa datumima, pažnja na događajima i ličnostima postaje veća.Tako je i u slučaju grčko-turskih odnosa i njihovog spora oko Kipra. Grčka i Turska postale su članice NATO pakta na današnji dan, 20. septembra 1951. godine. Da simbolika bude upečatljivija, na isti dandevet godina kasnije, članica Ujedinjenih nacija postao je Kipar, budući kamen spoticanja u odnosima Atine i Ankare.U ovoj mediteranskoj zemlji većinu stanovništva činili su kiparski Grci (oko 77%) spram kiparskih Turaka (18%), druge po veličini etničke grupe. U deceniji u kojoj je stečena nezavisnost, došlo je do porasta međuetničkih tenzija izmeđuGrka i Turaka, usled Ustavne krize.Helenski korpus bio je u političkom smislu podeljen na dve struje. Jednu je predstavljaoMakarios III, arhiepiskop Kiparske pravoslavne crkve i prvi predsednik republike Kipar.Foto: VikipedijaIako etnički Grk po rođenju, on je zastupao independistički stav prema Grčkoj, koja je od 60-ih godina nastojala da utiče na politiku Kipra.Drugu struju predstavljao je penzionisani general Jorgos Grivas, koji se zalagao za ujedinjenje sa Grčkom. Kao pitomac Vojne akademije u Grčkoj, imao je podršku Atine.Foto: VikipedijaGeneral Grivas formirao je paravojnu formacijuEOKA-B, desničarski orijentisanu. S obzirom na to da je Makarios odolevao uticaju Atine, Grivas je služio kao njena produžena ruka u &quot;pripitomljavanju&quot; neposlušnog kiparskog lidera.Grivas je radio na pripremi državnog udara, iz kojeg je trebalo da proistekne ujedinjenje sa maticom. Međutim, on je iznenada preminuo krajem januara 1974. godine.NJegova smrt nije omela kiparske desničare. Oni su uz pomoć grčke vojne hunte (na vlasti od 1967. godine) i frakcija Kiparske nacionalne garde izvršili državni udar, koji su Ujedinjene nacije smatrale nelegitimnim. Makarios se sklonio u London, a na njegovo mesto postavljen je Nikos Sampson, koji je proglasio Helensku Republiku Kipar.INVAZIJAPRED VRATIMAAnkara je pažljivo pratila političke i društvene potrese na ovom mediteranskom ostrvu, zabrinuta za sudbinu svojih sunarodnika usled&quot;helenizacije&quot; Kipra.Nezadovoljna razvojem situacije, Turska je zahtevala povlačenje Sampsona sa vlasti i nemešanje Grčke u unutrašnja pitanja Kipra. Grčka je odbila, što je njen sused iskoristio kao povod za invaziju 20. jula &#39;74. U sukob se umešala i Grčka, odakle su pristizali komandosi i dobrovoljci.U borbama koje su trajale skoro mesec dana, Turska je okupirala severni deo Kipra (oko 36% teritorije), gde su lokalni Turci 1983. osnovali samoproglašenu Republiku Severni Kipar, koju je priznala samo Turska.Rezultat invazije bilo je 200.000 proteranih Grka sa severnog dela i 50.000 Turaka sa južnog dela zemlje. Pored demografskih pomeranja, zabeleženi su i brojni ratni zločini sa obe strane, kao i skrnavljenje kiparskekulturne baštine.U sukobima je poginulo između 1.500 i 3.000 Turaka i 4.500-6.000 Grka (uračunati i vojni i civilni gubici), a preko 2.000 lica se vode kao nestala.Invazija je koštala vojnu huntu u Grčkoj koja je ubrzo zbačena sa vlasti. Takođe, koštala je života i američkog ambasadora na Kipru, Rodžera Dejvisa. Onje ubijen snajperskim hicem tokom demonstracija ispred ambasade SAD u Nikoziji, koje su organizovali revoltirani Grci, nezadovoljni američkom uzdržanošću prema invaziji.ZELENA LINIJA KAO RAMPA SUKOBUSavet bezbednosti UN osporio je legitimitet turske vojne akcije i osudio je Rezolucijom 367. Međunarodna zajednica podržala je teritorijalni integritet Kipra u skladu sa uslovima nezavisnosti iz 1960. godine.Ubrzo je uspostavljena mirovna misija UN na Kipru, baš kao i &quot;Zelena linija&quot; kojom je Kipar podeljen na severni i južni deo. Ta linija i danas prolazi kroz centar Nikozije, čineći je jedinom podeljenom evropskom prestonicom.Foto: VikipedijaRaspolućenost mediteranske zemlje nijebila prepreka za njen prijem u Evropsku uniju 2004. godine. Iako spram sebe imaju regionalnu silu sa višestruko jačim vojnim i političkim aparatom, kiparski Grci i dalje insistiraju na rešenju spora u okviru UN-a.Uprkos brojnim diplomatskim naporima, kiparsko pitanje i dalje je otvoreno, što podriva odnose među dvema članicama NATO-a. Turske snage su još uvek prisutne na severnom delu zemlje, što je skoro 40 godina čini podeljenom, žuljajući istovremeno i Atinu i Ankaru.BONUS VIDEO:Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo &quot;na ti&quot;.Nova dimenzija novosti, vaš &quot;Nportal.rs&quot;.

UBIJEN I AMBASADOR SAD: Šta sapliće Grke i Turke 4 decenije?

Ваш коментар

Нема коментара