МРЗИМ И "РАДОВАНА" И "ИБИЈА": Зоки о легендарним представама

kako vas nije sramota , o čoveku koji je davno (mislim 1985god.) umro pričate kako je " mrzeo " otkud vam ideja pisati o takvom glumcu , umesto da ste počeli članak kako je Zoran taj ,genijalni glumac bio veličanstven , SRAMOTA BRE SRAMITE SE !

Nemojte se "sramiti", jer nije u duhu srpskog jezika ekavske varijante, nego se stidite! Takos e u Srbiji govori! Ali, kad bolje razmislim, nemate ni razloga za stid, ovo je jedan vrlo stari tekst.

Ko je stidan i sramežljiv on se stidi a ko se loše ponaša i priča on je sramota i treba da se srami ili bar posrami . Ima još…

Godine prolaze (srećna svima ova najnovija!), mitovi rastu i uveličavaju se. To im je, valjda, u prirodi. Gledao sam g. Radmilovića u vreme njegove najveće glumačke snage gde god sam mogao, a mogao sam svuda; gledao sam sve filmove koji su u nas snimani, one koje nisam u mladosti odgledao gledam sada. Niz glumaca iz generacije g. Radmilovića je bilo talentovanije od njega, nije slučaj što je dobijao uloge kakve je dobijao a ne onu poput, recimo, one, u "Paviljonu 6". Slična je priča i sa pok. Sonjom Savić. I ta namučena duša je danas narasla do mita, a ko ju je gledao u pozorištu možda i nije stekao takav utisak. Ostavimo se mitova, ostavimo se legendi. Ljuba Tadić, Cica Perović, Neda Spasojević... Retki su tekstovi o tim veličanstvenim glumcima čiji je dar nadilazio mitove.