АМАНЕТ СВ. САВЕ: Закони који се најдуже поштују међу Србима

Са правном проблематиком Растко Немањић (потоњи Сава)први пут сесусреотоком свог краткотрајног боравка у Хумској области (1190/91), где му је отац Стефан Немања поверио поменутуобласт на управу.Након одлуке да напусти световни живот и управне дужности, Растко Немањић по свему судећи са неколицином црквених људи упутио се на Свету Гору, која је и тада увелико уживала статус духовног епицентра Православља.Током боравка на Светој гори његова законодавна делатност је била богата и разноврсна, јер је његову ктиторску активност у светогорским манастирима моралида следеи одговарајућиправни кораци,обзиром да је морао да потписујеуговоре о куповини имања, градњи верских објекатаи слично. Оснивање манастира Хиландара пратио је велики број различитих правних аката међу којима су били и Ктиторска повеља Симеона Немање и Хиландарски типик. Сматра се да је монах Сава доста учествовао у изради ктиторске повеље његовог оца.Хиландарски типикХиландарски типикјесредњовековни списна пергаменту. Написао гa јеСвети Сава1200. године након писањаКарејског типика. Свети Сава је типиком одредио норме калуђерског живота у манастиру, као и организацију манастирске управе. Типик је написан по угледу на пролог типика константинопољског манастира Богородице Благодатељице. Овај типик се до данас налази у употреби у манастиру Хиландар као и у бројним монашким заједницама по Србији.Хиландарски типикрађен је за потребе српске монашке заједнице на Светој Гори. Могуће да је Сава у Карејској келији сам, или уз помоћ своје сабраће радио на изради Хиландарског типика. Хиландарским типиком пренет је у српски манастир на Светој Гори начин монашког живота једног цариградског манастира, а касније ће он бити пренет и у Србију. Нешто раније из пера монаха Саве настао је иКарејски типик. Он је своје име добио по Кареји, месту и манастиру у коме се Сава подвизавао у првим годинама боравка на Светој Гори.Карејски типик је по својој црквенорпавној садржини, по свом формулару и правној терминологији представља самостално законодавно и књижевно дело светог Саве.Фото: Б.СубашићУ одредбама Карејског типика посебна пажња је била посвећена осигуравању незавинсности ове монашке установе, како од светогорског прота тако и од игумана Хиландара. Повезаност келије са манстиром утврђена је чињеноцом да је упражњено место настојатеља келије попуњавано монахом из хиландарског братства.По повратку у Србију Сава је у Студеници израдио два правна акта -Студенички типик, и вероватно допуну Немањиној ктиторској повељи са одредбама о економској организацији манастира (касније познатомкаоЗакон светог Симеона и светога Саве). Током Савиног боравка у Солуну 1220. тада већ као Архиепископ Српски саставио је чувену Крмчију или Номоканон.У питању је компилација састављена од разних канонских зборника (Синтагма канона у 50 наслова патријарха Јована Схоластика,Префотијевски номоканон у 14 наслова), превода одабраних коментара канониста 12. века, Аристина и Зонаре, као и преводаПрохирона(Грађанског закона) цара Василија I Македонца. Номоканон светог Саве је јединствени црквено-правни зборник који је имао великог значаја у српској правној историји.Законоправило је била потупуно нова компилација световног и црквеног права, преузета из византијских извора, али прилагођена друштвеном локалном контексту Србије. Српско средњевековно право није познавало правне нетранспланте јер су сви прописи преузети из римско-византијског права. Србија је постала део европске и хришћанске цивилизације. У Србији, светосавски номоканон назива се и божанским законом. Такође, овим актом дефинисана је и тзв. дијархија - симфонија (однос) између световне и духовне власти.Законоправило је послужило као основа законодавству српских владара, укључујући иДушанов Законикиз1349. и1354. године (чланови 6, 8, 11, 101, 109 и 196). Законоправило је постало и први законик обновљене Србије, скоро шест векова касније, када 1804. године почео Први српски устанак.ПротаМатеја Ненадовићје тиме настављаоМетодијеви Савин законодавни рад. На Законоправило наилазимо и уСрпском грађанском законикуиз1844. године (чланови 93 и 94). У 19. веку је продужено оно што је започето још у9. веку.Фото: Архива НовостиИ поред вишевековног прекида државности Срби су сачували своју снагу изграђивања и чувања законског поретка.Организовање архиеписопије пратило је и издавање низа правних аката.Хрисовуља светог Саве и брата му Стефанабила је документарна промулгација српске архиепископије и овај документ је познат само по кратком изводу у рукописуСинтагме Матије Властараиз 1453. године. Формирање епископија и постављање епископа пратило је издавање одговарајућих аката али ниједан од њих није сачуван. Исто тако од великог броја различитих повеља сачувана је у аутентичном препису само једна, повеља манастиру Светог Николе на скадарском острву Врањини.За развој српске средњовековне цркве изузетно је значајанСинодик православљакоји је Сава изнео у оквиру своје беседе одржане у Жичи. Синодик се састоји од два дела: у првом делу прихватају се све позитивно изложене одредбе донете на црквеним саборима, док се у другом делу осуђују елементи неких јеретичких учења (поједини научници претпостављају да је у питању богумилска јерес). У овом документу се види колико је Сава пажљиво настојао да избегне било какво богословско одступање од православног учења.БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИЗа још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Нпортал.рс&quot;.

АМАНЕТ СВ. САВЕ: Закони који се најдуже поштују међу Србима

Ваш коментар

Нема коментара