ШТА СЕ КРИЈЕ ИЗА ЧУВЕНЕ СЛИКЕ? На композицији није крунисање

Краљевина Србија је крајемXIX векапозвана да учествује на престижнојСветској изложби, која је требало да се одржи у Паризу1900. године.Свака држава учесница требала је да изложбеном сликом да промовише своју земљу и друштво. У ту сврху, власти Краљевине Србије формирали су посебан уметнички одбор 1897. године који је добио задатак да руководи припремама и у консултацији са двором договори јасну представу која би била насликана и потом приказана.Задатак да наслика ту слику добио је најпознатији тадашњи српски сликар и дворски уметник Паја Јовановић. Одлучено је да се прикаже монументална композиција крунисања српског цара Стефана IV Душана Немаћиња. Паја Јовановић је у том смислу започео опсежне припреме 1899. године.Фото: ВикипедијаУ том периоду, када се Јовановић бавио израдом скице и свих других предрадњи за израду раскошне композиције, чланови тадашње српске владе предвођени председником Стојаном Новаковићем одлучили су у задњи моменат да предложе промену мотива. У договору са Јовановић одлучено је да се ипак уместо представекрунисања цара Душана, на слици нађе проглашење Душановог законика, односно &quot;Прокламацију законика цара Душана&quot;, како ју је сам аутор назвао у својим мемоарима.Сам Јовановићпристао је на измену композиције из практичног уметничког разлога, пошто језа очекивати било да представа прати унутрашњост цркве без дневне светлости (у то доба још увек није било електричног осветљења), те се због тога у последњи час одлучио за приказивање проглашења законика &quot;на отвореном пољу пред црквом показујући војну и политичку снагу Младог Царства&quot;.За потребе израде слике, он је обишао неколико старихсрпскихпрестоница(Призрен,Скопље) иманастира(Грачанице, Леснова, Жичеи других), да би прикупио аутентичне елементе за своју слику, не би ли она била што веродостојнија. Пошто је још у доба владавине краља Милутинау Србијиуведенвизантијскидворски церемонијал, Јовановић се одлучио да Цару и Царици наслика византијска одежде и све пропратне византијске царске атрибуте, за шта се обратио костимијеруБечке опереБлашкеру.Он је на основу византијских слика урадио одела, по којима је Јовановић насликао одежде Душана иЈелене, али ипротовестијараНиколе Бућакоји чита царску прокламацију. Царева гарда коју су чинилинемачкинајамниције насликана по узору на немачкевитезовеизXIV века, а њихов вођаПалману руци држи одговарајућишлем. Сама круна цара и царице није имала српски аутентични изглед, већ византијски пурпур са перперналијама тзв. &quot;златним кикицама&quot;Српскакоњицаје приказана умлетачкојопреми (Душан је наручио 300 оклопаза своје људе), на основу Скалигер-Монумента уВерони, а међу њима се истиче младивојвода Прељубнатурнирском коњуу предњем плану слике.Инспирацију за грбове српске властеле, преузео је изИлирског грбовника(базираног на данас изгубљеном репблици Охмућевићевог грбовника) који се у то доба налазио уБечкој дворској библиотеци, у коју је донет изманастира Житомислића. Највише потешкоћа имао је око аутентичних изгледа одела обичног народа и њиховог оружја, за шта је нешто мало детаља пронашао у Жичи.Слика је завршена за Светску изложбу и за њу је Паја Јовановић награђен златном медаљом. Међутим, он сам није био задовољан како је она испала, јер је онавише колорисан цртеж него животопис, пошто је на основу ње требало да буде касније урађенгоблен, који никада није урађен.Поред историјских личности, на чувеној композицији места су нашле и неке неисторијски јунациепске поезије (Гојко Мрњавчевић, приказан као велики логотет, Милош Обилић), као и релативно познате историјске личности, а Јовановић је између осталог међу присутнима доцртао и самог себе. Лик царице Јелене урађен је према Мили, мајци шахистеБоре Костића, у коју је Паја Јовановић некад био заљубљен.Оригинална композиција данас се налази у Народном музеју Србије, апостоји још седам верзија (копија) ове слике, које се налазе у музејима и приватним колекцијама.Ко је ко на слици?Пре израде саме слике, Паја Јовановић је направио њену скицу на којој је и означио личности које је приказао на слици:Фото: Википедија1. ЦарДушан2. ЦарицаЈелена3.Урош, млади српски краљ4. Први српски патријархЈоаникије5.Трновски(бугарски)патријархСимеон 6. Вукашин Мрњавчевић7. ЦаревшуракОливервелики војвода.8.ДејанСевастократор (Зет цара Душана)9. Кир Герман,ИгуманАтонски(представник светогорског протата)10.Гојко Мрњавчевић, ВеликиЛоготет11.Никола Бућа,Протовестијар12.Palman(us) TeutonicusCapitanus gentis armigens13.Угљеша Мрњавчевић, царски коњушар14.ДеспотСиниша, брат цара Душана (од друге жене)15. ЦарАлександар Бугарски, царичин брат 16. Јован Кастријота, дедаСкендербега17. Giunius Derse (Дубровчанин, изасланикРепублике)18. Giunius de Calichio (Дубровчанин, изасланикРепублике)19. Nifficus Nik Condola (Дубровчанин, изасланикРепублике)20. АврамбекКефалијаСереза21. Манцил Ливерија, Војвода над Волером, Серезом и Струмом22. Ангел Метохита23. Алексија Цамплакон, велики чауш24. Кесар Прељуб25.ОрловићГргур26. Храбреновић27. Балшић28. Кобиловић (Обилић)29.Облачић Раде30. Андроник КефалијаДраме31. Андроник Кантакузен бел ХартуларјаБОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИЗа још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Нпортал.рс&quot;.

ШТА СЕ КРИЈЕ ИЗА ЧУВЕНЕ СЛИКЕ? На композицији није крунисање

Ваш коментар

Нема коментара