Краљевина Србија је крајем XIX века позвана да учествује на престижној Светској изложби, која је требало да се одржи у Паризу 1900. године.
Свака држава учесница требала је да изложбеном сликом да промовише своју земљу и друштво. У ту сврху, власти Краљевине Србије формирали су посебан уметнички одбор 1897. године који је добио задатак да руководи припремама и у консултацији са двором договори јасну представу која би била насликана и потом приказана.
Задатак да наслика ту слику добио је најпознатији тадашњи српски сликар и дворски уметник Паја Јовановић. Одлучено је да се прикаже монументална композиција крунисања српског цара Стефана IV Душана Немаћиња. Паја Јовановић је у том смислу започео опсежне припреме 1899. године.
Фото: Википедија
У том периоду, када се Јовановић бавио израдом скице и свих других предрадњи за израду раскошне композиције, чланови тадашње српске владе предвођени председником Стојаном Новаковићем одлучили су у задњи моменат да предложе промену мотива. У договору са Јовановић одлучено је да се ипак уместо представе крунисања цара Душана, на слици нађе проглашење Душановог законика, односно "Прокламацију законика цара Душана", како ју је сам аутор назвао у својим мемоарима.
Сам Јовановић пристао је на измену композиције из практичног уметничког разлога, пошто је за очекивати било да представа прати унутрашњост цркве без дневне светлости (у то доба још увек није било електричног осветљења), те се због тога у последњи час одлучио за приказивање проглашења законика "на отвореном пољу пред црквом показујући војну и политичку снагу Младог Царства".
За потребе израде слике, он је обишао неколико старих српских престоница (Призрен, Скопље) и манастира (Грачанице, Леснова, Жиче и других), да би прикупио аутентичне елементе за своју слику, не би ли она била што веродостојнија. Пошто је још у доба владавине краља Милутина у Србији уведен византијски дворски церемонијал, Јовановић се одлучио да Цару и Царици наслика византијска одежде и све пропратне византијске царске атрибуте, за шта се обратио костимијеру Бечке опере Блашкеру.
Он је на основу византијских слика урадио одела, по којима је Јовановић насликао одежде Душана и Јелене, али и протовестијара Николе Бућа који чита царску прокламацију. Царева гарда коју су чинили немачки најамници је насликана по узору на немачке витезове из XIV века, а њихов вођа Палман у руци држи одговарајући шлем. Сама круна цара и царице није имала српски аутентични изглед, већ византијски пурпур са перперналијама тзв. "златним кикицама"
Српска коњица је приказана у млетачкој опреми (Душан је наручио 300 оклопа за своје људе), на основу Скалигер-Монумента у Верони, а међу њима се истиче млади војвода Прељуб на турнирском коњу у предњем плану слике.
Инспирацију за грбове српске властеле, преузео је из Илирског грбовника (базираног на данас изгубљеном репблици Охмућевићевог грбовника) који се у то доба налазио у Бечкој дворској библиотеци, у коју је донет из манастира Житомислића. Највише потешкоћа имао је око аутентичних изгледа одела обичног народа и њиховог оружја, за шта је нешто мало детаља пронашао у Жичи.
Слика је завршена за Светску изложбу и за њу је Паја Јовановић награђен златном медаљом. Међутим, он сам није био задовољан како је она испала, јер је она више колорисан цртеж него животопис, пошто је на основу ње требало да буде касније урађен гоблен, који никада није урађен.
Поред историјских личности, на чувеној композицији места су нашле и неке неисторијски јунаци епске поезије (Гојко Мрњавчевић, приказан као велики логотет, Милош Обилић), као и релативно познате историјске личности, а Јовановић је између осталог међу присутнима доцртао и самог себе. Лик царице Јелене урађен је према Мили, мајци шахисте Боре Костића, у коју је Паја Јовановић некад био заљубљен.
Оригинална композиција данас се налази у Народном музеју Србије, а постоји још седам верзија (копија) ове слике, које се налазе у музејима и приватним колекцијама.
Ко је ко на слици?
Пре израде саме слике, Паја Јовановић је направио њену скицу на којој је и означио личности које је приказао на слици:
Фото: Википедија
1. Цар Душан
3. Урош, млади српски краљ
4. Први српски патријарх Јоаникије
5. Трновски (бугарски) патријарх Симеон 6. Вукашин Мрњавчевић
7. Царев шурак Оливер велики војвода.
8. Дејан Севастократор (Зет цара Душана)
9. Кир Герман, Игуман Атонски (представник светогорског протата)
10. Гојко Мрњавчевић, Велики Логотет
11. Никола Бућа, Протовестијар
12. Palman(us) Teutonicus Capitanus gentis armigens
13. Угљеша Мрњавчевић, царски коњушар
14. Деспот Синиша, брат цара Душана (од друге жене)
15. Цар Александар Бугарски, царичин брат 16. Јован Кастријота, деда Скендербега
17. Giunius Derse (Дубровчанин, изасланик Републике)
18. Giunius de Calichio (Дубровчанин, изасланик Републике)
19. Nifficus Nik Condola (Дубровчанин, изасланик Републике)
20. Аврамбек Кефалија Сереза
21. Манцил Ливерија, Војвода над Волером, Серезом и Струмом
22. Ангел Метохита
23. Алексија Цамплакон, велики чауш
24. Кесар Прељуб
25. Орловић Гргур
26. Храбреновић
27. Балшић
28. Кобиловић (Обилић)
29. Облачић Раде
30. Андроник Кефалија Драме
31. Андроник Кантакузен бел Хартуларја
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
Прочитајте још
