ПОСЛЕДЊИ ЖИВИ СОЛУНАЦ: Алекса је пример како се воли земља

Алексаје рођен1900. године уМедвеђи. Имао је свега 15 година када је придружиоЈадарском четничком одредупод командомвојводе Косте Војиновића Косовца, потоњег вођеТопличког устанка. Рањен је у једној борби саБугарима, а потом је учествовао уповлачењу преко Албаније. У рату су учествовала и његова два рођена брата Радивоје и Радован.Послепробоја Солунског фронта 1918.године, прошао је путослобођења Србијеи нових крајева бившеАустроугарске, а затим остаје на одслужењу војног рока уКраљевој гарди. Као ратник је одкраља Александра И Карађорђевићадобио земљу кодУрошевца, као и посао ужандармерији, те је службовао уПриштини, Сплиту, Мостару, Пећи и Призрену.Други светски ратје провео упартизанскимредовима и из њега изашао са чином партизанскогмајора. И тада је рањен у борби саБугарима.- Три сам рата прошао, али ми је овај последњи са бомбама из неба најтеже пао. Био сам код куће и слушао авионе, али нисам знао где ће бомба да падне. Са њима се није могло ратовати. Раније је било много лакше. Требало је имати храбрости, чврсту руку и оштро око - причаоје приликом једног видовданског сусрета у кладовском крају. Том приликомприсуствовао је последњи путоткривањуспоменика својим давно палим друговима и живо се сећао тешких судбина.- Ово ми је &quot;сефте&quot;. Мој одлазак на Ђердап и нови споменик. Све су то моја браћа, ратници. И ја сам официр са бојишта. У рат сам кренуо са 15 година. Био сам одмах рањен, па су ме другови годину дана носили свугде где је ишао одред, на носилима и коњу. Прошао сам и цело ратиште, од Црне Траве до Скопља и Куманова, и у Другом, великом светском рату. Са Швабама сам ратовао, а касније сам из знатижеље прошао целу Немачку. Желео сам да видим како живе и где су наши људи који тамо раде - присећао се тада деда Алекса уразговору са новинарима.Алекса Радовановић, последњи солунски ратник био је једно времепредседник Удружења ратника од 1912. до 1918. године, умро је 2004. годинеу Медвеђи у 105. години због закрчења крвних судова. Његова ћерка Стана Павловић истицала једа се њен отац тада први пут и озбиљно разболео.Деда Алекса Радовановић је након хоспитализације у лесковачкој болници пребачен кући у родну Медвеђу. Отежано је говорио и жалио се на болове у стомаку и грудима, али није хтео у болницу. Желео је да умре у својој кући.Последњиживи Солунац међу Србима Алекса Радовановић, о својим сународницима говорио једа су најјачи чувари отаџбине.- Не бих желео да Срби икада поново ратују. Мирис барута је тежак и доста крви је за ово што данас имамо проливено. Немојте се грабити за столицом, него на њу седите по пола, као браћа - била је једна од његових последњих беседа за медије.Деда Алексу су током последњих еценија животачестопосећивале разнеделегације и новинарске екипе, које је он све радо примао и препричавао им догађаје. Обично је седео у дворишту и чекао госте. Једном приликом је, говорећи о политици и укупним друштвеним приликама, затражио од новинара посебно пренесу његов апел и аманет у којем &quot;моли Србе да буду сложни, а не љубоморни једни на друге&quot;. Алекса Радовановић данас почивасахрањен напородичном гробљу у засеоку Марићи код Медвеђе.Радовановић је почасни председник Савеза удружења ратника ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1920. године и потомака. Пошто није имао синове, како је својевремено и сам говорио, лоза ће му се наставити преко ћерки.У тренутку смрти оставио је иза шест кћери, 12 унучади, 24 праунучади и четворо чукунунучади.БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИЗа још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Нпортал.рс&quot;.

ПОСЛЕДЊИ ЖИВИ СОЛУНАЦ: Алекса је пример како се воли земља

Ваш коментар

Нема коментара