Kako se hrane monasi na Svetoj Gori

Za nas obične mirjane, najveći i prvi problem je što nismo umereni u ishrani. Pojesti nešto pogrešno i nije strašno. sem ako baš nije protiv našeg zdravlja. Ali ako je pogrešno i mi još količinski preteramo, problemi su neminovni. I pored svega neke namirnice se prosto moraju izbaciti , zavisno od uzrasta i godina.

Sve je tačno. Imao sam sreće i blagoslov da uživam u gostoprimstvu manastira Hilandar na Svetoj Gori 6 puta. Hrana je savršenog ukusa i neponovljiva, odnosno mnogo je to više od hrane. Zato je Sveta Gora utisak za sva vremena!!!

Pre par godina boravio na svetoj Gori sedam dana u sedam manastira. U manastirima se hranio sa monasima, dva obroka dnevno. Dosta pešačio i na Atos se popeo. Nisam ni malo smršao jer bolje u svom životu se nisam hranio. Toliko je dobra , obilna i ukusna hrana. Bio za vreme Petrovdanskog posta. Takva ishranu na žalost ne mogu imati kući....

valjda ih bog cuva od bolesti a ne hrana

Lako je jesti "ptičiju hranu" kad ništa ne radiš i ne umaraš se. Za mene lično to su obični paraziti, pobegli od stvarnosti i života. Kukavice.

Pa, zivot im nije previse tezak. Nemaju obavezu ni prema kome ,osim da brinu za sebe, i malo prema svojoj zajednici. Svima bi bilo korisno da tako zive, bez stresa, opusteno i lagodno.