"MISLILA SAM DA UMIREM" Slavica o teškom oboljenju

- Pretežak je bio zato što nisam znala šta mi se događa, a sa druge strane sam morala da radim. Šta više u razgovoru posle sa neuropsihijatrom sam saznala da bi bilo dobro da nastavim da radim. To je stvarno jedan period mog života koji me mnogo naučio. Tada sam shvatila da ništa na ovom svetu ne postoji važnije nego naše mentalno zdravlje. Tog momenta da prestanu ti strahovi, te panike. Kada bih vam pričala da dve godine nisam otišla u prodavnicu, nisam znala šta se nalazi na rafovima...Slavica se plašila da će se napad dogoditi kada ode u prodavnicu te je imala veći stepen sigurnosti kod kuće.- Sećam se kada me je mama izvodila iz kuće, ja žmurim i pokušavam da ostanem napolju, ali toliko mi se krivi zvuk u ušima u glavi, usta se suše ne pomaže ni voda ni ništa otvaram oči i pitam mamu kakve su mi boje, ona kaže crne, ja sam odjednom postala crna - kaže pevačica.Foto: ATA images, Instagram/cukterasslavicaMilsila je tada da ima neku telesnu bolest, a gde god je odlazila govorili su joj da je zdrava, da je sve u redu.- Kako u redu, kad meni nije dobro - kaže Slavica šta se tada pitala i nastavlja:- U Las Vegasu sam prvi put to i dobila. Sedeli smo u kockarnici, sve &quot;Zvezde granda&quot; i kako su bili oni slot aparati, sve zuji, ja ne znam šta se to desilo, kako je to moglo iz čista mira, srce se steže, ne čujem ništa, trnem... Izletim napolje iz hotela, legnem na beton, dolazi ekipa moja, Tanja, Darko, a ja umirem. Polivaju me vodom, dolazim nekako sebi, ulazim u sobu, sutradan smo imali nastup, to mi je nagori nastup koji sam u životu imala. Ja uopšte nisam bila prisutna tu, ja sam pevala, ali mi je bilo bitno samo da ne umrem - ispričala je Slavica u emisiji &quot;Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović&quot;.Prema rečimaprofesorkeSlaviceĐukić Dejanović, anksiozni poremećaj se karakteriše time da osoba ima strah da će ili umreti ili poludeti, jedno od to dvoje.Foto: Instagram printskrin/ cukterasslavica- Tada sam imala strah od smrti, a posle da ću poludeti, a onda mi je neuropsihijatar rekla: &quot;Slavice šta misliš ćega se zdrav čovek najviše plaši? Pa, da ne poludi&quot;. Posle sam kod nje dolazila sa mnogo pitanja jer ja sam toliko knjiga pročitala u vezi sa svim tim i dan danas čitam, ali imala sam sada smrtni slučaj u porodici i desilo mi se da sam posle koliko godina, posle 15 godina, dva puta u jednom danu doživela pravi anksiozni napad - kaže otvoreno Slavica koja je bez zadrške opisala i kada joj se desilo i kako se tada osećala.- Strašno je bilo. Prvi put sam bila sama u jednom objektu, drugi put sam bila sa ćerkom. Zamislite kada ste sa detetom.... Ali, ja sam znala o čemu se radi. Nema veze što mi je smetala buka, množili su se glasovi u mojoj glavi, dete me pita za ovo, ja bih samo da se nekako šćućurim, ali znala sam o čemu se radi. Došla sam kući i rekla: &quot;Uf, da li je moguće, ajde sad da vidimo Slavice da li će da se vraća, kako ćemo dalje&quot;. Tu sam zaključala svoje misli, nastavila svoj tok života. Da kucnem u drvo nije mi se vraćalo, bez ikakve bojaznosti vozim dete, idem po dete, dolazim za Beograd, vozim auto - kaže Slavica koja se složila sa profesorkom da neizbegavanje situacija kojih se plašimo je zapravo najbitnije u lečenju.Foto: V. DanilovSlavica je imala i poruku za sve oni koji se susreći sa ovom vrstom problema.- Prva stavka je da čovek mora da vodi računa u kom je okruženju. Ako treba da se razvede, razvedi se, ako treba da napusti taj posao, napusti. Mislim da u dubini duše čovek tačno zna šta mu smeta. I sad znam šta mi fali ali ne dozvoljavam da me to osećanje preplavi i blokira i da upadam u anksiozne napade zbog toga. LJudi bi stvarno trebalo više pažnje da obraćaju na svoj unutrašnji glas - kaže Slavića Ćukteraš.BONUS VIDEO:

"MISLILA SAM DA UMIREM" Slavica o teškom oboljenju

Ваш коментар

Нема коментара