- Претежак је био зато што нисам знала шта ми се догађа, а са друге стране сам морала да радим. Шта више у разговору после са неуропсихијатром сам сазнала да би било добро да наставим да радим. То је стварно један период мог живота који ме много научио. Тада сам схватила да ништа на овом свету не постоји важније него наше ментално здравље. Тог момента да престану ти страхови, те панике. Када бих вам причала да две године нисам отишла у продавницу, нисам знала шта се налази на рафовима...
Славица се плашила да ће се напад догодити када оде у продавницу те је имала већи степен сигурности код куће.
- Сећам се када ме је мама изводила из куће, ја жмурим и покушавам да останем напољу, али толико ми се криви звук у ушима у глави, уста се суше не помаже ни вода ни ништа отварам очи и питам маму какве су ми боје, она каже црне, ја сам одједном постала црна - каже певачица.
Фото: АТА имагес, Инстаграм/cukterasslavica
Милсила је тада да има неку телесну болест, а где год је одлазила говорили су јој да је здрава, да је све у реду.
- Како у реду, кад мени није добро - каже Славица шта се тада питала и наставља: - У Лас Вегасу сам први пут то и добила. Седели смо у коцкарници, све "Звезде гранда" и како су били они слот апарати, све зуји, ја не знам шта се то десило, како је то могло из чиста мира, срце се стеже, не чујем ништа, трнем... Излетим напоље из хотела, легнем на бетон, долази екипа моја, Тања, Дарко, а ја умирем. Поливају ме водом, долазим некако себи, улазим у собу, сутрадан смо имали наступ, то ми је нагори наступ који сам у животу имала. Ја уопште нисам била присутна ту, ја сам певала, али ми је било битно само да не умрем - испричала је Славица у емисији "На терапији са Славицом Ђукић Дејановић".
Прочитајте још
Према речима професорке Славице Ђукић Дејановић, анксиозни поремећај се карактерише тиме да особа има страх да ће или умрети или полудети, једно од то двоје.
Фото: Инстаграм принтскрин/ cukterasslavica
- Тада сам имала страх од смрти, а после да ћу полудети, а онда ми је неуропсихијатар рекла: "Славице шта мислиш ћега се здрав човек највише плаши? Па, да не полуди". После сам код ње долазила са много питања јер ја сам толико књига прочитала у вези са свим тим и дан данас читам, али имала сам сада смртни случај у породици и десило ми се да сам после колико година, после 15 година, два пута у једном дану доживела прави анксиозни напад - каже отворено Славица која је без задршке описала и када јој се десило и како се тада осећала.
- Страшно је било. Први пут сам била сама у једном објекту, други пут сам била са ћерком. Замислите када сте са дететом.... Али, ја сам знала о чему се ради. Нема везе што ми је сметала бука, множили су се гласови у мојој глави, дете ме пита за ово, ја бих само да се некако шћућурим, али знала сам о чему се ради. Дошла сам кући и рекла: "Уф, да ли је могуће, ајде сад да видимо Славице да ли ће да се враћа, како ћемо даље". Ту сам закључала своје мисли, наставила свој ток живота. Да куцнем у дрво није ми се враћало, без икакве бојазности возим дете, идем по дете, долазим за Београд, возим ауто - каже Славица која се сложила са професорком да неизбегавање ситуација којих се плашимо је заправо најбитније у лечењу.
Фото: В. Данилов
Славица је имала и поруку за све они који се сусрећи са овом врстом проблема.
- Прва ставка је да човек мора да води рачуна у ком је окружењу. Ако треба да се разведе, разведи се, ако треба да напусти тај посао, напусти. Мислим да у дубини душе човек тачно зна шта му смета. И сад знам шта ми фали али не дозвољавам да ме то осећање преплави и блокира и да упадам у анксиозне нападе због тога. Људи би стварно требало више пажње да обраћају на свој унутрашњи глас - каже Славића Ћуктераш.
БОНУС ВИДЕО:
