ТАМНА СТРАНА ЗЕМУНСКОГ ПАРКА: Борба против језиве пошасти

Многи Земунци ни не знају данајвећи парку тој београдској општини крије мрачну тајну. Ту се, све до друге половине 19. века, налазио први српскикарантин- Контумац, сазидан као одбрана од пошасти која је покоравала читаву Европу.&quot;Црна смрт&quot; струјила је Старим континентом и била је велики непријатељ зараћених сила. Однела је са собом хиљаде живота.На месту где су се директно сударала, у то време, два највећа царства, Отоманско и Аустрогарско, никао је бастион одбране од зараза.Историчар Андреја Вујичић за Мондокаже да историјаЗемунаиде дубоко у прошлост.- У римско доба овонасеље носило је назив Таурунум, а од 12. века спомиње се под именомЗемлен. Већи део своје средњевековне прошлости Земун је припадаоУгарској краљевини, да би у 15. веку накратко дошао и под власт српкихдеспота. Од 1521. до 1717. године Земун је био под Османлијама, а подчувеним Хабзбурзима до 1918. године кад је наступило ослобођење иуједињење са Краљевином Србијом. Све ово утицало је на богатокултурно-историјско наслеђе које Земун данас, као једна однајатрактивнијих општина града Београда поседује.Саговорник каже да језначај Контумаца у Земуну био великиза Хабзбуршко царство, и да то најбољеилуструје чињеница да је отворен 1730, док су остали карантинисистемски отварани тек од 1740. године. Земунски контумац јеодоснивања 1730. године активно радио све до 1872, односно читаве 142године.- ЧувениКонтумац, основан је складу са &#39;Законским прописима о санитарној одбраниХабзбуршког царства&#39;. Тај својеврсан карантин за одбрану Дунавскемонархије од највеће пошасти тога доба, куге, био је незаобилазна тачкауколико би неко из правца Смедеревског санџака прелазио границу управцу Срема -каже саговорник и додаје:&quot;Сви, без разлике, морали су ту да проведу 42 дана, где билекари прегледали новопридошле путнике, а уколико би приметили билокакве симптоме или назнаке болести такве би упућивали у бараку заизолацију на самом Дунаву.Путници који нису имали никакве симптомезадржавани су извесно време у Контумацу који је зидом био ограђен одосталог дела вароши.На почетку рада контумаца изолација је трајала 42дана да би се нешто касније она свела свела на три недеље -објашњава историчар за Мондо.Фото: Профимедиа, БеоинфоУ унутрашњем делу постојала је и Зграда за администрацију и смештај службеника, једноспратница за лекара и његовог помоћника, стаја за смештај 12 грла крупне стоке, надстрешница за двоје кола, магацини, пекара, месара, гостионица са три собе, кухињом, бакалницом, точионицом, спремиштем за маст и подрумом где се складиштило вино. Вујичић даље наводи да је успољашњем делу било шест мањих кућа, такозваних колиба, са по четири собе за смештај путника, зграда са четири собе за смештај угледнијих, болница - лазарет, затвор, два велика магацина за робу и њено чишћење, кадионица, где су кађена писма и пошиљке, Парлаториј, мртвачница и греде за проветравање робе.- Парлаториј је било место где су они у Контумцу могли да примају посете на безбедној удаљеностии обаве своје неодложне разговоре под будним оком власти Контумца. Он се налазио на месту данашњег дечијег игралишта и био је ограђен гредама и даскама а кров није имао -наводи историчар.Како је текла организација у првом српском карантинуНајпре обављали лекарски прегледи и тријажа. Након тога вршила сеизолација путника, а на крајупреглед и дезинфекција робе.Преглед и дезинфекцију робе обављало је посебно обучено људство.&quot;Роба је чишћена тако што су кафу, пиринач и друге зрнасте намирнице распакивали и износили под надстрешницу где су се те намирнице ветриле на ваздуху три недеље. Џакови од текстила полагани су у воду, а ако се омот није могао опрати спаљиван је. Вуна, крзна, сирова свила и плетиво, тканине, кожа и слична роба за коју се зараза лако хватала задржавана је и по шест недеља. Преглед памука био је најризичнији. Радили су га нарочити обучени људи. Чим би стигао, вадили су га из врећа и преметали рукама голим до рамена. Затим су одлазили у Контумац и чекали да ли ће се појавити зараза. Дешавало се, мада ретко, да су ови прегледачи памука бивали заражени и тако животе губили на свом радном месту -објашњава Вујичић за Мондо.Фото: Профимедиа, БеоинфоКолико је детаљна дезинфекција била, говори и то што сучврсти предмети, разни метали, керамика, теракота испирани у сланој води и сапуници, док је за чишћење писама прво примењивана сирћетна киселина, која се показала неподесном, па су нешто каснијеписма отварана и држана изнад сирћетне паре. Новац је такође чишћен помоћу сирћетне киселине у металном суду, из кога је вађен кашиком са рупама, каже историчар и додаје да се смеса за дезинфекцију просторија састојала се из шалитре сумпора, шпанске смоле и стиракса.- Последња опасност од куге појавила се 1814. године, кад је у турском Београду завладала ова болест и кад се у Земуну и његовој околини налазио велики број избеглица из устаничке Србије, међу којима и вожд Карађорђе са својим војводама и народом у збегу. У Контумцу ће између осталих боравити и Јоаким Вујић, Вук Стефановић Караџић, француски писац Алфонс де Ламартин, који се ту обрео након свог пропутовања по Оријенту, што је записао у свом чувеном делу Воyаге ен Ориент (1835) - наводи Вујичић.Контумац је потпуно укинут 1883. године, а Вујичић наводи да је на месту некадашњег карантина подигнута четворогодишња школа &quot;Реалка&quot; и Велика седмогодишња школа. Тада је изграђен такозвани &quot;Мали парк&quot; који се временом ширио и попримио димензије које данас има.(Мондо)БОНУС ВИДЕОЗа још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Нпортал.рс&quot;.

ТАМНА СТРАНА ЗЕМУНСКОГ ПАРКА: Борба против језиве пошасти

Ваш коментар

Топ коментари

BRANISLAV