Многи Земунци ни не знају да највећи парк у тој београдској општини крије мрачну тајну. Ту се, све до друге половине 19. века, налазио први српски карантин - Контумац, сазидан као одбрана од пошасти која је покоравала читаву Европу.
"Црна смрт" струјила је Старим континентом и била је велики непријатељ зараћених сила. Однела је са собом хиљаде живота. На месту где су се директно сударала, у то време, два највећа царства, Отоманско и Аустрогарско, никао је бастион одбране од зараза.
Историчар Андреја Вујичић за Мондо каже да историја Земуна иде дубоко у прошлост.
- У римско доба ово насеље носило је назив Таурунум, а од 12. века спомиње се под именом Землен. Већи део своје средњевековне прошлости Земун је припадао Угарској краљевини, да би у 15. веку накратко дошао и под власт српких деспота. Од 1521. до 1717. године Земун је био под Османлијама, а под чувеним Хабзбурзима до 1918. године кад је наступило ослобођење и уједињење са Краљевином Србијом. Све ово утицало је на богато културно-историјско наслеђе које Земун данас, као једна од најатрактивнијих општина града Београда поседује.
Саговорник каже да је значај Контумаца у Земуну био велики за Хабзбуршко царство, и да то најбоље илуструје чињеница да је отворен 1730, док су остали карантини системски отварани тек од 1740. године. Земунски контумац је од оснивања 1730. године активно радио све до 1872, односно читаве 142 године.
- Чувени Контумац, основан је складу са 'Законским прописима о санитарној одбрани Хабзбуршког царства'. Тај својеврсан карантин за одбрану Дунавске монархије од највеће пошасти тога доба, куге, био је незаобилазна тачка уколико би неко из правца Смедеревског санџака прелазио границу у правцу Срема - каже саговорник и додаје: "Сви, без разлике, морали су ту да проведу 42 дана, где би лекари прегледали новопридошле путнике, а уколико би приметили било какве симптоме или назнаке болести такве би упућивали у бараку за изолацију на самом Дунаву. Путници који нису имали никакве симптоме задржавани су извесно време у Контумацу који је зидом био ограђен од осталог дела вароши. На почетку рада контумаца изолација је трајала 42 дана да би се нешто касније она свела свела на три недеље - објашњава историчар за Мондо.
Фото: Профимедиа, Беоинфо
У унутрашњем делу постојала је и Зграда за администрацију и смештај службеника, једноспратница за лекара и његовог помоћника, стаја за смештај 12 грла крупне стоке, надстрешница за двоје кола, магацини, пекара, месара, гостионица са три собе, кухињом, бакалницом, точионицом, спремиштем за маст и подрумом где се складиштило вино. Вујичић даље наводи да је у спољашњем делу било шест мањих кућа, такозваних колиба, са по четири собе за смештај путника, зграда са четири собе за смештај угледнијих, болница - лазарет, затвор, два велика магацина за робу и њено чишћење, кадионица, где су кађена писма и пошиљке, Парлаториј, мртвачница и греде за проветравање робе.
- Парлаториј је било место где су они у Контумцу могли да примају посете на безбедној удаљености и обаве своје неодложне разговоре под будним оком власти Контумца. Он се налазио на месту данашњег дечијег игралишта и био је ограђен гредама и даскама а кров није имао - наводи историчар.
Како је текла организација у првом српском карантину
Најпре обављали лекарски прегледи и тријажа. Након тога вршила се изолација путника, а на крају преглед и дезинфекција робе. Преглед и дезинфекцију робе обављало је посебно обучено људство. "Роба је чишћена тако што су кафу, пиринач и друге зрнасте намирнице распакивали и износили под надстрешницу где су се те намирнице ветриле на ваздуху три недеље. Џакови од текстила полагани су у воду, а ако се омот није могао опрати спаљиван је. Вуна, крзна, сирова свила и плетиво, тканине, кожа и слична роба за коју се зараза лако хватала задржавана је и по шест недеља. Преглед памука био је најризичнији. Радили су га нарочити обучени људи. Чим би стигао, вадили су га из врећа и преметали рукама голим до рамена. Затим су одлазили у Контумац и чекали да ли ће се појавити зараза. Дешавало се, мада ретко, да су ови прегледачи памука бивали заражени и тако животе губили на свом радном месту - објашњава Вујичић за Мондо.
Фото: Профимедиа, Беоинфо
Колико је детаљна дезинфекција била, говори и то што су чврсти предмети, разни метали, керамика, теракота испирани у сланој води и сапуници, док је за чишћење писама прво примењивана сирћетна киселина, која се показала неподесном, па су нешто касније писма отварана и држана изнад сирћетне паре. Новац је такође чишћен помоћу сирћетне киселине у металном суду, из кога је вађен кашиком са рупама, каже историчар и додаје да се смеса за дезинфекцију просторија састојала се из шалитре сумпора, шпанске смоле и стиракса.
- Последња опасност од куге појавила се 1814. године, кад је у турском Београду завладала ова болест и кад се у Земуну и његовој околини налазио велики број избеглица из устаничке Србије, међу којима и вожд Карађорђе са својим војводама и народом у збегу. У Контумцу ће између осталих боравити и Јоаким Вујић, Вук Стефановић Караџић, француски писац Алфонс де Ламартин, који се ту обрео након свог пропутовања по Оријенту, што је записао у свом чувеном делу Воyаге ен Ориент (1835) - наводи Вујичић.
Контумац је потпуно укинут 1883. године, а Вујичић наводи да је на месту некадашњег карантина подигнута четворогодишња школа "Реалка" и Велика седмогодишња школа. Тада је изграђен такозвани "Мали парк" који се временом ширио и попримио димензије које данас има.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
