САЗРЕЛЕ СМО МРАЧНИХ ГОДИНА: Исповест Ксенијине другарице

Поред тога што је студирала, ђускала је по клубовима и у многим групама, а преко дана била одликаш. И данас стиже на сто страна. Говори течно три језика, ради у индустрији медицинских производа као докторка биохемије и директорка, мајка је једне тинејџерке Миле, стаје на страну слабијих, а управо се лекторише њена књига у којој пише о правима жена.ФОТО: Принтскрин Твитер Talija&quot;У Србији сам деведесетих имала врло богат социјални живот и веома јаку мрежу пријатеља и подршку породице, кретала сам се између различитих светова: дању сам ишла у гимназију и учила (увек била најбољи ђак у одељењу), а ноћу сам плесала по дискотекама. Годинама сам играла у различитим поп групама, а увек са мојом другарицом, покојном Ксенијом Пајчин. Не причам често о том периоду, вероватно због тога што је моја другарица трагично убијена. Од тога никада не могу да се опоравим, али те године су ме многим стварима научиле: да се суочавам са изазовима без устручавања, корачајући храбро и одлучно и да останем оно што јесам&rdquo;, каже Талија.Недавно је и на платформи &quot;X&quot; објавила колико јој је значила лепа Ксенија и како је она утицала на то да једна од њених тема буде борба за права жена и превенција фемицида. &quot;Играм од када знам за себе - кажу и да сам играла пре него што сам проходала. Још у основној школи сам ишла по денсерским такмичењима, и виђала Ксенију, али смо се зближиле тек у нашој петнаестој години када смо баш она и ја изабране на аудицији као нове чланице групе &#39;Беат Стреет&#39;. Оно што је почело као модеран балет и играње уз филм &#39;Фласхданце&#39;, уз песме Мајкла Џексона и Мадоне, одједном се претворило у нешто сасвим ново, такође и под утицајем друштвених промена у земљи.&quot;О једном делу мог живота не причам радо, не зато што се не поносим тиме да сам (била) играчица, већ што је страшна трагедија прекрила свако друго сећање.Ја нисам сазревала под стакленим звоном већ под сенкама деведесетих. Било је то време екстрема током којег сам, као и цело&hellip; пиц.тwиттер.цом/ИСУмнДхРWx&mdash; ⭕️ Талија (@ТалиМТwитт) Марцх 3, 2024Талија прича како је то био незабораван период њеног живота, играли су по дискотекама широм Србије и Црне Горе, на фестивалима, али и на концертима Драгане Мирковић. &quot;Након неколико година Ксенија и ја смо прешле у групу &#39;Дуцк&#39;, да бих се ја са почетком студија 1996. у већој мери повукла. Након што је Ксенија изградила своју соло каријеру, играла сам за њу само када јој је хитно била потребна играчица. Наш последњи плес Ксенија и ја смо одиграле на мојој опроштајној журци пред сам полазак у Немачку, 2002. Све дивне особе из Беатстреета, Дача из Дуцк, све певачице и певачи са којима сам са Ксенијом играла су оставили неизбрисив траг у мом животу. Све су то били искрени, одани и неискварени млади људи којима сам веома захвална и које и даље волим, иако нас је живот одавно раздвојио. Верујте ми, и у тренутку када сам докторирала, помислила сам на њих и на мој животни пут који је кривудао као река&ldquo;, сећа се Талија.ФОТО: Принтскрин Твитер TalijaТо мултикултурално друштво ју је променило и обогатило, и показало колико су инклузија, толеранција и еманципација битне за здраво друштво. &quot;Чињеница да сам жена или странац (још увек имам само српски пасош) није никада ни најмање утицала на моју каријеру или живот у Немачкој&quot;, прича Талија и истиче: &quot;Кад сам после рођења моје ћерке направила паузу на послу од две и по године, и вратила се да радим скраћено радно време и даље сам напредовала у каријери. Цени се знање и резултати - и само то.&quot;БОНУС ВИДЕО:

САЗРЕЛЕ СМО МРАЧНИХ ГОДИНА: Исповест Ксенијине другарице

Ваш коментар

Нема коментара