Поред тога што је студирала, ђускала је по клубовима и у многим групама, а преко дана била одликаш. И данас стиже на сто страна. Говори течно три језика, ради у индустрији медицинских производа као докторка биохемије и директорка, мајка је једне тинејџерке Миле, стаје на страну слабијих, а управо се лекторише њена књига у којој пише о правима жена.
ФОТО: Принтскрин Твитер Talija
"У Србији сам деведесетих имала врло богат социјални живот и веома јаку мрежу пријатеља и подршку породице, кретала сам се између различитих светова: дању сам ишла у гимназију и учила (увек била најбољи ђак у одељењу), а ноћу сам плесала по дискотекама. Годинама сам играла у различитим поп групама, а увек са мојом другарицом, покојном Ксенијом Пајчин. Не причам често о том периоду, вероватно због тога што је моја другарица трагично убијена. Од тога никада не могу да се опоравим, али те године су ме многим стварима научиле: да се суочавам са изазовима без устручавања, корачајући храбро и одлучно и да останем оно што јесам”, каже Талија.
Недавно је и на платформи "X" објавила колико јој је значила лепа Ксенија и како је она утицала на то да једна од њених тема буде борба за права жена и превенција фемицида. "Играм од када знам за себе - кажу и да сам играла пре него што сам проходала. Још у основној школи сам ишла по денсерским такмичењима, и виђала Ксенију, али смо се зближиле тек у нашој петнаестој години када смо баш она и ја изабране на аудицији као нове чланице групе 'Беат Стреет'. Оно што је почело као модеран балет и играње уз филм 'Фласхданце', уз песме Мајкла Џексона и Мадоне, одједном се претворило у нешто сасвим ново, такође и под утицајем друштвених промена у земљи."
Прочитајте још
Талија прича како је то био незабораван период њеног живота, играли су по дискотекама широм Србије и Црне Горе, на фестивалима, али и на концертима Драгане Мирковић. "Након неколико година Ксенија и ја смо прешле у групу 'Дуцк', да бих се ја са почетком студија 1996. у већој мери повукла. Након што је Ксенија изградила своју соло каријеру, играла сам за њу само када јој је хитно била потребна играчица. Наш последњи плес Ксенија и ја смо одиграле на мојој опроштајној журци пред сам полазак у Немачку, 2002. Све дивне особе из Беатстреета, Дача из Дуцк, све певачице и певачи са којима сам са Ксенијом играла су оставили неизбрисив траг у мом животу. Све су то били искрени, одани и неискварени млади људи којима сам веома захвална и које и даље волим, иако нас је живот одавно раздвојио. Верујте ми, и у тренутку када сам докторирала, помислила сам на њих и на мој животни пут који је кривудао као река“, сећа се Талија.
ФОТО: Принтскрин Твитер Talija
То мултикултурално друштво ју је променило и обогатило, и показало колико су инклузија, толеранција и еманципација битне за здраво друштво. "Чињеница да сам жена или странац (још увек имам само српски пасош) није никада ни најмање утицала на моју каријеру или живот у Немачкој", прича Талија и истиче: "Кад сам после рођења моје ћерке направила паузу на послу од две и по године, и вратила се да радим скраћено радно време и даље сам напредовала у каријери. Цени се знање и резултати - и само то."
