Шта су "ДИГИТАЛНЕ" свиње које гаје Хрвати?100кг за 30 месеци

Крешимир Кутеровац, сточар из Хрватске, покренуо је са компанијом Беyонди и Блок Бе платформу ГоАгро помоћу које свако може да постане фармер, а да посао узгајивача свиња ради неко други.&bdquo;Ви купујете дигитални облик свиње - ПигНФТ (Пиг токен). Минимална цена је 220 евра за коју после две и по године добијате 100 килограма свињетине.&bdquo;То је период претварања дигиталне свиње у стварну и &#39;маса&#39; свиња вам се повећава за три одсто годишње&quot;, објашњава Кутеровац за ББЦ на српском.Виртуелну свињу можете да купите криптовалутама или стварним новцем, док систем плаћања картица за сада није могућ.Токен је врста криптовалуте - дигиталног новца, али и власништво над неком стварном имовином, попут некретнина, акција, земљишта, уметничких дела или пољопривредних производа, као у случају свиња, објашњава Марија Матић, криптоаналитичарка, за ББЦ на српском.Фото: Профимедиа&bdquo;Дигиталне верзије реалне имовине омогућава блокчејн технологија - токенизација, што значи да ви токенима можете да тргујете на крипто берзама или платформама&quot;, каже Матић.Сваки блок представља информације о одређеној трансакцији и једном унесени подаци се не могу мењати, те се на тај начин ствара ланац блокова, односно блокчејн.&bdquo;Блокчејн је децентрализована, транспарентна и неизбрисива база података у којој се бележе информације о трансакцијама, а њена предност је што је олакшан приступ инвестирању, већа ликвидност, смањење трошкова трансакција и повећање транспарентности&quot;, објашњава она.Крешимир Кутеровац има 57 година, живи у Осијеку, четвртом највећем граду Хрватске и читав живот се бави сточарством.&bdquo;Храна је све важнији ресурс, постала је оружје. Не производимо је довољно, а цене само расту&quot;, каже.Фото: А. СтанковићИдеја о виртуалним фармерима потекла је из жеље да &bdquo;помогнемо и обезбедимо квалитетан ланац исхране&quot;.&bdquo;Овако повезујемо пољопривреднике, којима су потребне инвестиције са купцима који траже квалитетну храну&quot;, каже пољопривредник из Хрватске.Уколико после две и по године &bdquo;фармер из фотеље&quot; не жели производ, може да га прода газдинству које му узгаја свињу или да је претвори у месни пакет - кобасице, пршут, шницле, чварке и остале производе који се добијају прерадом свињског меса).А може и да прода прасећи токен на берзи.Ова идеја није нова и увелико је заступљена у свету, посебно у пољопривредном сектору, каже Никола Сологуб, суоснивач и директор компаније СРWА која се бави блокчејн технологијом и токенизацијом.&bdquo;Блокчејн технологија доноси одређене предности у односу на традиционалне рачунарске системе и зато се све више користи у свакодневном животу.&bdquo;Подиже конкурентност у откупу пољопривредних производа, а и алтернативни је извор финансирања у сектор&quot;, објашњава за ББЦ на српском.(ББЦ на српском)БОНУС ВИДЕО:

Шта су "ДИГИТАЛНЕ" свиње које гаје Хрвати?100кг за 30 месеци

Ваш коментар

Топ коментари

Rale

Milezg

Dex

Novi hrvatski Tesla

raca

zora