Крешимир Кутеровац, сточар из Хрватске, покренуо је са компанијом Беyонди и Блок Бе платформу ГоАгро помоћу које свако може да постане фармер, а да посао узгајивача свиња ради неко други.
„Ви купујете дигитални облик свиње - ПигНФТ (Пиг токен). Минимална цена је 220 евра за коју после две и по године добијате 100 килограма свињетине.
„То је период претварања дигиталне свиње у стварну и 'маса' свиња вам се повећава за три одсто годишње", објашњава Кутеровац за ББЦ на српском.
Виртуелну свињу можете да купите криптовалутама или стварним новцем, док систем плаћања картица за сада није могућ.
Токен је врста криптовалуте - дигиталног новца, али и власништво над неком стварном имовином, попут некретнина, акција, земљишта, уметничких дела или пољопривредних производа, као у случају свиња, објашњава Марија Матић, криптоаналитичарка, за ББЦ на српском.
Прочитајте још
„Дигиталне верзије реалне имовине омогућава блокчејн технологија - токенизација, што значи да ви токенима можете да тргујете на крипто берзама или платформама", каже Матић.
Сваки блок представља информације о одређеној трансакцији и једном унесени подаци се не могу мењати, те се на тај начин ствара ланац блокова, односно блокчејн.
„Блокчејн је децентрализована, транспарентна и неизбрисива база података у којој се бележе информације о трансакцијама, а њена предност је што је олакшан приступ инвестирању, већа ликвидност, смањење трошкова трансакција и повећање транспарентности", објашњава она.
Крешимир Кутеровац има 57 година, живи у Осијеку, четвртом највећем граду Хрватске и читав живот се бави сточарством.
„Храна је све важнији ресурс, постала је оружје. Не производимо је довољно, а цене само расту", каже.
Идеја о виртуалним фармерима потекла је из жеље да „помогнемо и обезбедимо квалитетан ланац исхране".
„Овако повезујемо пољопривреднике, којима су потребне инвестиције са купцима који траже квалитетну храну", каже пољопривредник из Хрватске.
Уколико после две и по године „фармер из фотеље" не жели производ, може да га прода газдинству које му узгаја свињу или да је претвори у месни пакет - кобасице, пршут, шницле, чварке и остале производе који се добијају прерадом свињског меса).
А може и да прода прасећи токен на берзи.
Ова идеја није нова и увелико је заступљена у свету, посебно у пољопривредном сектору, каже Никола Сологуб, суоснивач и директор компаније СРWА која се бави блокчејн технологијом и токенизацијом.
„Блокчејн технологија доноси одређене предности у односу на традиционалне рачунарске системе и зато се све више користи у свакодневном животу.
„Подиже конкурентност у откупу пољопривредних производа, а и алтернативни је извор финансирања у сектор", објашњава за ББЦ на српском.