ЗБОГОМ МИЛЕ: Умро београдски Краљ пљескавица

Миле је имао надимак Краљ пљескавица јер је правио најбоље пљескавице у Београду. Код њега су долазили из свих крајева региона како би појели добру пљескавицу.У Љубљану је дошао 1971. године, возом. Најпре је радио у предузец́у Дај-Дам, затим је чистио и прао судове у Коловрату, а потом је слетео у Гостилну Ливада.Играо је фудбал за гостионицу у кафанској лиги у Кодељеву, затим је радио у ресторану Вис, да би 1976. године дошао у Чад.Од њега су 1984. помоћ тражили кошаркаши Олимпије, који су испали из прве лиге.- Хтели су да им са познаницима помогнем да се врате у прву лигу. Дао сам образ за клуб, потрошио сам новац, путовао о свом трошку - рекао је Ћулибрк за Словенске новице 2016. године.Фото: В. ДаниловОлимпија се вратила у прву лигу, а Ћулибрк је удружио снаге са бившим кошаркашем Олимпије Винком Јеловцем. Најпре је две и по године водио култни љубљански локал Под кошем, а онда је Винка наговорио да уложи уштеђевину у кошаркашки пројекат у Осијеку.Када се после рата вратио у Словенију, избрисан је. Провео је две године живота у Љубљани изузетно тешко. У помоћ су му притекла два бивша кошаркашка аса.Петер Вилфан му је донео много одеће да се топло обуче, а Јуре Здовц му је у време доручка дао 500 америчких долара, пишу и Словенске новице.Ко је Миле Ћулибрк, београдски Краљ пљескавица?Почео је од нуле, као конобар. Милан Ћулибрк се, међутим, брзо успео на сам врх кафанске моћи дежеле, служивши Станета Доланца, Митју Рибичича и остале крупне зверке из словеначке комунистичке менаџерије. Али његов утицај највише се осећао у хали &bdquo;Тиволи&rdquo;, где је добио незваничну титулу конселијера кошаркашког клуба Олимпија, писала је београдска Политика о њему сада већ давне 2011.Јурија Здовца је као клинца уводио у дискотеке, друговао је са политичком звездом Словеније Зораном Јанковићем, био нераздвојан с легендарним Винком Јеловцем. Када је остао без игде ичега и постао политичка избеглица, непожељни јужњак у новој Словенији, Петер Вилфан му је дао своју јакну, кошуље и џемпере, па је Ћулибрк у Београд стигао као ражаловани краљ Љубљане.После деценија у Београду је постао познат као Чика Миле, љути роштиљџија на углу Таковске и Цвијићеве, који у скромном киоску продаје аутентичне, београдске пљескавице. Чика Миле је постао урбани херој Дорћола и Палилуле.Фото: В. ДаниловНи дежела га, после толико година, није заборавила. Својевремено му је висока делегација фудбалске репрезентације Словеније закуцала на киоск и свечано му предала почасни дрес словеначке фудбалске репрезентације, с бројем 10. И натписом &bdquo;Ћулибрк&rdquo;. Били су то његови стари пријатељи из Љубљане. После свечаног уручења, узвикнули су: &bdquo;Пљескавице, здај!&rdquo;.Милетови су се током осме офанзиве преселили у Славонију. Помишљао је да оде у Немачку, али му је отац поручио да ће га у том случају упуцати, па је Миле доспео најдаље до - Љубљане.- Седнем на воз, без пара. Почео сам као конобар у ресторану &bdquo;Ливада&rdquo;, на периферији. Подигао сам нос, уобразио се, дао отказ, отишао из &bdquo;Ливаде&rdquo;&hellip; &ndash; прича Миле о својим раним, словеначким радовима.&quot;Избрисани&quot; Миле&ndash; Рат се ближио, био сам виђенији Србин. Некако сам побегао и докопао се Љубљане 1992. године &ndash; каже роштиљџија.Али, Милета су почели да гледају другачијим очима. Кафанском краљу, припреман је пуч. Поднео је папире за држављанство, нису му га дали. У Словенији је тада око 26.000 људи из других бивших југославенских република остало без држављанства. Миле се нашао у друштву &bdquo;избрисаних&rdquo;, али ипак остаје још две године, захваљујући пријатељима. Сви су знали да је без цвоњка. Помагали су га Здовц и још много Словенаца.Фото: В. ДаниловЉубљану је напустио, као и када је долазио у њу. Без динара или марке у џепу. Неколико месеци је у Београду становао код Раше Радовановића. Узео је ресторан &bdquo;Реванш&rdquo; на Вождовцу, плаћао закуп 3.000 марака месечно, на отварање му је дошао стари пријатељ Здравко Чолић. Посао је брзо пропао.&ndash; До тада нисам скувао ни кафу у животу,а камоли правио пљескавице. Почео сам да се распитујем ко прави најбоље у граду. Одем у Балканску улицу, па код Нишлије. Видим, све лесковачко, бањалучко, сарајевско&hellip;Схватим да Београд нема своју пљескавицу - причао је Миле о својим роштиљским почецима.(Телеграф/Политика)БОНУС ВИДЕО:

ЗБОГОМ МИЛЕ: Умро београдски Краљ пљескавица

Ваш коментар

Нема коментара