NAJUSAMLJENIJE MESTO NA SVETU: Najbliži su mu astronauti

Tačka Nemo se nalazi usred Tihog okeana, gde je dubina oko četiri kilometra, daleko od kopna i teritorija na kojima žive ljudi. U stvari, najbliže kopneno područje je udaljena od nje 2.688 kilometara.Najbliže obale su ostrvo Dusi na severu, antarktičko ostrvo Maher na jugu, novozelandska Čatamska ostrva na zapadu i teritorija Čilea na istoku.LJudi koji su najbliži tački Nemo čak nisu ni na Zemlji &ndash; u pitanju su astronauti na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), koja orbitira na 416 km iznad Zemlje, a još je na manjoj udaljenosti kad leti iznad nje.Što se tiče morskog života, tačka Nemo je najmanje biološki aktivan region okeana u svetu, rekao je BBC-ju okeanograf Stiven D&rsquo;Hond. On ukazuje da tu nema mnogo životinjskih vrsta ni na površini, ni na morskom dnu, i da je prostor &quot;praktično beživotan&quot;. To je zbog lokacije područja u delu poznatom kao Južnopacifički vrtlog - ogromna rotirajuća struja koja blokira ulazak hladnijih voda bogatih hranjivim materijama.Prosečna temperature vode tu je oko sedam stepeni Celzijusa.Pošto je mesto toliko udaljeno od kopna, to sprečava vetar da prenese mnogo organske materije koja služi kao hrana neophodna za održavanje života.Nepristupačno grobljeSvi ti uslovi čine tačku Nemo idealnom mestom za svemirske agencije da tu spuštaju svoje letelice koje izvode iz orbite. To je, štaviše, mesto na kojem NASA namerava da pošalje Međunarodnu svemirsku stanicu, jer ona mora da se demontira i rekonfiguriše u 2024.Na tački Nemo ima i drugih svemirskih stanica, poput ruskog &ldquo;Mira&rdquo;, koji je tamo od 2001, i još šest stanica iz sovjetskog programa &ldquo;Salut&rdquo;. Tu su i brojni svemirski brodovi koji su godinama korišćeni za opsluživanje ISS, čak 263 njih, odbačenih između 1971. i 2016.Cilj ovog dalekog &quot;svemirskog groblja&quot; je sprečavanje otpada da ugrozi naseljena podrugčja, zbog toga mnoge svemirske agencije iz različitih zemalja, uglavnom SAD, Rusije i Japana, usmeravaju svoje letelice ili satelite ka ovoj tački.Arheolog Elis Gorman, sa Univerziteta Flindres u Adelejdu, u Australiji, kaže da, kao i u slučaju brodskih olupina, &quot;sve što živi u tim dubinama pravi staništa i kolonizuje, stvara se novo stanište&quot;. Jedina opasnost tamo za oblike života bi bilo izlivanje goriva sa tih brodova. Ostatak, kako smatra, &ldquo;ne bi trebalo da predstavlja pretnju za život u vodi&rdquo;.Tačka Nemo dobila je ime po kapetanu Nemu, karakteru kojeg je Žil Vern stvorio za svoj roman &ldquo;20.000 milja pod morem&rdquo;, uzimajući u obzir da je &ldquo;nemo&rdquo; latinska reč koja znači &ldquo;niko&rdquo;. Otkrio ju je hrvatsko-kanadski inženjer i topograf Hrvoje Lukatela 1992. godine kad je tražio najudaljenije mesto na Zemlji.Da bi to izračunao, upotrebio je softver visoke preciznosti i služio se podacima iz Digitalne karte sveta koju je sastavila američka Agencija za odbrambeno mapiranje, sada poznata kao Obaveštajna agencija za nacionalni geoprostor. Zahvaljujući tome, sada postoji mesto za rešavanje problema svemirskog otpada uz najmanji mogući uticaj na morski život.Šta će biti sa tačkom Nemo u budućnosti, niko ne zna. Samo će vreme pokazati da li će biti održava i dugoročno korisna za sve.(NIN)BONUS VIDEO:

NAJUSAMLJENIJE MESTO NA SVETU: Najbliži su mu astronauti

Ваш коментар

Нема коментара