Тачка Немо се налази усред Тихог океана, где је дубина око четири километра, далеко од копна и територија на којима живе људи. У ствари, најближе копнено подручје је удаљена од ње 2.688 километара.
Најближе обале су острво Дуси на северу, антарктичко острво Махер на југу, новозеландска Чатамска острва на западу и територија Чилеа на истоку.
Људи који су најближи тачки Немо чак нису ни на Земљи – у питању су астронаути на Међународној свемирској станици (ИСС), која орбитира на 416 км изнад Земље, а још је на мањој удаљености кад лети изнад ње.
Што се тиче морског живота, тачка Немо је најмање биолошки активан регион океана у свету, рекао је ББЦ-ју океанограф Стивен Д’Хонд. Он указује да ту нема много животињских врста ни на површини, ни на морском дну, и да је простор "практично беживотан". То је због локације подручја у делу познатом као Јужнопацифички вртлог - огромна ротирајућа струја која блокира улазак хладнијих вода богатих храњивим материјама.
Просечна температуре воде ту је око седам степени Целзијуса.
Прочитајте још
Пошто је место толико удаљено од копна, то спречава ветар да пренесе много органске материје која служи као храна неопходна за одржавање живота.
Неприступачно гробље
Сви ти услови чине тачку Немо идеалном местом за свемирске агенције да ту спуштају своје летелице које изводе из орбите. То је, штавише, место на којем НАСА намерава да пошаље Међународну свемирску станицу, јер она мора да се демонтира и реконфигурише у 2024.
На тачки Немо има и других свемирских станица, попут руског “Мира”, који је тамо од 2001, и још шест станица из совјетског програма “Салут”. Ту су и бројни свемирски бродови који су годинама коришћени за опслуживање ИСС, чак 263 њих, одбачених између 1971. и 2016.
Циљ овог далеког "свемирског гробља" је спречавање отпада да угрози насељена подругчја, због тога многе свемирске агенције из различитих земаља, углавном САД, Русије и Јапана, усмеравају своје летелице или сателите ка овој тачки.
Археолог Елис Горман, са Универзитета Флиндрес у Аделејду, у Аустралији, каже да, као и у случају бродских олупина, "све што живи у тим дубинама прави станишта и колонизује, ствара се ново станиште". Једина опасност тамо за облике живота би било изливање горива са тих бродова. Остатак, како сматра, “не би требало да представља претњу за живот у води”.
Тачка Немо добила је име по капетану Нему, карактеру којег је Жил Верн створио за свој роман “20.000 миља под морем”, узимајући у обзир да је “немо” латинска реч која значи “нико”. Открио ју је хрватско-канадски инжењер и топограф Хрвоје Лукатела 1992. године кад је тражио најудаљеније место на Земљи.
Да би то израчунао, употребио је софтвер високе прецизности и служио се подацима из Дигиталне карте света коју је саставила америчка Агенција за одбрамбено мапирање, сада позната као Обавештајна агенција за национални геопростор. Захваљујући томе, сада постоји место за решавање проблема свемирског отпада уз најмањи могући утицај на морски живот.
Шта ће бити са тачком Немо у будућности, нико не зна. Само ће време показати да ли ће бити одржава и дугорочно корисна за све.
(НИН)
БОНУС ВИДЕО:
