ПОРОДИЧНО ЗНАМЕЊЕ: Како су настала српска презимена?

Презиме је за Србе увек било &quot;породично име&quot;, оно које показује порекло, припадност, неког древног претка који је данас удаљеним људима био заједнички.Већина српских презимена препознатљива је по суфиксу- ић. Процењује се да се око две трећине српских презимена завршава овако.У старословенском језику суфикс -ић коришћен јеу значењу деминутива. Стога,презимена са поменутим суфиксомнајчешће сугеришуна потомство одређенеличности.Фото:НовостиВећина настаје по мушком преткуВећина је настала по мушком претку &ndash;патроними, мада има и презимена која порекло воде од нека давне прабаке &ndash; матроними.Има и оних која су означавала лични изглед или карактер, али и надимак и бивше место боравка и занимање. Тако долази до тога да велики број породица носи иста презимена, иако уопште нису у међусобном сродству.Настанак данашњих презимена у Србији везује се за кнеза Александра Карађорђевића који је 1851. године једним актом наредио успостављање трајних презимена по најстаријим и најзначајнијим прецима.Ипак, захваљујући сачуваним манастирским, царским и краљевским повељама и списима из прошлости, пре свега из средњег века, данас знамо да су се и наши преци презивали слично као и ми данас.Већина потиче из 13. векаРадогостић, Зарубица, Трзин, Хрељић, Заклан, Бујаксамо су нека од најстаријих српских презимена. Већина српских презимена се спомиње у писаним историјским изворима из 13, 14. века, попут Дечанске хрисовуље (даровнице) којом је Стефан Дечански део својих поседа поклонио истоименом манастиру.На овом документу су, наиме, пописана имена свих људи (у неким случајевима и три, четири генерације потомака) који су тада живели на том поседу. Српска презимена су већином настајала по мушком претку (патроними), па су потомци Јованови, Радогостови, Петрови, Николини, постали Јовановићи, Радогостовићи, Петровићи, Николићи&hellip;Законска регулатива презименаНастанак данашњих презима у Србији везује се за кнеза Александра Карађорђевића који је 1851. године једним актом дефинисао успостављање трајних презимена по настаријим и назначајнијим прецима.Марићи, Станићи и Јелићи по женском преткуПрезимена по женском претку (матроними) су ређа, а везују се за жене које су се истакле у борби или су, просто, остале удовице. То су Марићи, Станићи, Јелићи &ndash;каже етнолог Мирослав Нишкановић, један од ретких који се бави овом проблематиком и аутор јединствене књиге &quot;Српска презимена&quot;,преносе Новости.Према његовим речима, поред презимена која одражавају везу са неком другом особом (обично везу родитељ &ndash; деца), имамо и она која означавају лични изглед или карактер, али и надимак особе по којој је настало презиме: Слијепчевић, Ћосић(ћосав), Бркић(бркат), Мудринић, Дивљак, Бујак (брз, хитар), Гузина, Убипарип, Вртикапа&hellip;Која су најстарија?Изузетно стара српска презимена у највећем броју су сачувана у оним крајевима где се највише полагало на традицију, попут Црне Горе и Херцеговине. Њиховом настанку у великој мери је кумовао однос према другим братствима, као и чињеница да су настала у ратничком друштву.- У овим крајевима и бившој Војној крајини, имамо презимена као што суГрдинић, Грубанов, Јованда&hellip;Ово последње је, рецимо, изведено од имена Јован. Назвати тада некога Јовицом, у тим крајевима, била је највећа увреда. Јованда, са друге стране, звучи силно, снажно и требало је да заплаши непријатеља, по принципу: Како ћеш ти такав на Јованду или Види га, Грдног -објашњаваНишкановић.Он додаје да у ову групу спадају и презимена у којима се види веза са одређеном животињом, попут Вукотића, Међедовића или Дракулића. Снага вука, медведа или змаја, требало је да се пренесе на носиоца и заштити га од непријатеља и злих сила.При том, треба рећи да Дракулићи или Дракуловићи, немају никакве везе са најпознатијим вампиром. Реч је о старобалканском имену, док се презиме у Србији користи још од 11. века, много пре временаВлада Цепеша. Опет, има презимена која су нам данас смешна, иако су им у прошлости придавана друга значења.Таква су, примера ради, презимена Гаће, Карагаћа, Кура(ј)ица&hellip; Гаће су у прошлим временима биле назив за чакшире или панталоне, а не за гаће које се носе испод &quot;гаћа&quot;.БОНУС ВИДЕО

ПОРОДИЧНО ЗНАМЕЊЕ: Како су настала српска презимена?

Ваш коментар

Нема коментара