КРАХ: Фирма за коју су возили Паја и Јаре оде у стечај

Привредни суд у Београду отворио је стечајни поступак над компанијом &quot;Траншпед &ndash; Београд&quot;, чувеним предузећем које је осамдесетих година запошљавало 1.800 људи у свим југословенским републикама.Разлог за отварање стечаја је, како је наведено у судској документацији, &quot;трајнија неспособност плаћања&quot;. Рачуни &quot;Траншпеда&quot; су у блокади укупно 2.835 дана, односно непрестано најмање од 2022. године.Стечајни поступак покренут је на предлог повериоца &ndash; компаније Гранд Стар, која је, према подацима Привредног суда, откупила потраживање раније Траншпедовог повериоца у износу од 12 милиона динара, колико и потражује од бившег гиганта.Прво поверилачко рочиште биће одржано 18. септембра, док је за 14. новембар заказано испитно рочиште.Од запрега преко &quot;Камионџија&quot; до авионаДа нису случајно Паја и Јаре, чије су ликове у серији и филмовима дочарали легендарни Павле Вуисић и Миодраг Петровић Чкаља, део своје камионџијске каријере провели у &quot;Траншпеду&quot; потврђује и професор Економског факултета у Београду Слободан Аћимовић.- &quot;Траншпед&quot; је био кључна шпедитерска кућа у бившој Југославији &ndash; за шпедицију и транспорт био је оно што је &quot;Генекс&quot; био за спољну трговину. Посао који би &quot;Генекс&quot; уговорио, он би реализовао, тако да ако некој компанији приличи титула гиганта &ndash; то је &quot;Траншпед&quot; - објашњава Аћимовић.Фото: Јутјуб принтскрин/ЦОБИ_ KiMОн подсећа да је београдска компанија, поред друмског и железничког, имала и одељење за ваздушни транспорт, па не чуди да је био фокусиран на пословање широм света, односно на међународну шпедицију и транспорт робе.Почетак &quot;Траншпеда&quot; свакако није био гламурозан &ndash; та радна организација је далеке 1950. године поседовала коњске запреге и два стара камиона, да би четири године касније запреге биле послате у пензију, а купљени нови камиони &quot;шкода&quot; и &quot;дајц&quot;, да би касније у возни парк стигли и &quot;лејланди&quot; и &quot;мерцедеси&quot;.Почетком осамдесетих, када је пословала на врхунцу, фирма је запошљавала 1.800 радника широм Југославије, а највише у Београду, а њихова возила превалила су 1980. године 20 милиона километара. Укупан приход премашио је три милијарде тадашњих динара, стоји у монографији Србијатранспорта, издатој 1981. поводом 30. годишњице оснивања тог и данас угледног и активног удружења.Суноврат пословања и приватизацијаПроблеми у пословању настају, наравно, деведесетих година прошлог века, са распадом СФРЈ и увођењем санкција некадашњој Савезној Републици Југославији.Бољи дани за &quot;Траншпед&quot; нису дошли ни са 2000. годином и покретањем новог круга приватизације. Акције &quot;Траншпеда&quot; је 2003. на Београдској берзи купило предузеће Новолине из Словеније чији је власник, према писању домаћим медија, био Душан Плут.Већ следеће године покушана је продаја &quot;Траншпедове&quot; зграде у самом центру Београда, у улици Краља Петра 45. Увид у јавне податке катастра, међутим, не говори ништа о тој трансакцији, већ се &quot;Траншпед&quot; и даље води као власник пословних простора и стана у згради од око три хиљаде квадрата која од 2017. носи ознаку да има својство културног добра.Словеначки &quot;Новолине&quot; је и данас већински власник компаније &quot;Траншпед &ndash; Београд д.о.о&quot;, али се његовим акцијама више не тргује на Београдској берзи &ndash; искључене су још 2009. године, када је променио правну форму и постао друштво са ограниченом одговорношћу.Од марта ове године, када је &quot;Гранд Стар&quot; откупио потраживање &quot;Траншпедовог&quot; повериоца и покренуо стечајну процедуру, у катастру стоји и забележба забране отуђења зграде и њених посебних делова.(Бизнис.рс)БОНУС ВИДЕО:

КРАХ: Фирма за коју су возили Паја и Јаре оде у стечај

Ваш коментар

Нема коментара