UBIJEN I AMBASADOR SAD: Šta sapliće Grke i Turke 4 decenije?

Jedno od osnovnih obeležja istorije su datumi i godine. Međutim, kada se &quot;učiteljica života&quot; poigra sa datumima, pažnja na događajima i ličnostima postaje veća.Tako je i u slučaju grčko-turskih odnosa i njihovog spora oko Kipra. Grčka i Turska postale su članice NATO pakta20. septembra 1951. godine. Da simbolika bude upečatljivija, na isti dandevet godina kasnije, članica Ujedinjenih nacija postao je i Kipar, budući kamen spoticanja u odnosima Atine i Ankare.U ovoj mediteranskoj zemlji većinu stanovništva činili su kiparski Grci (oko 77%) spram kiparskih Turaka (18%), druge po veličini etničke grupe. U deceniji u kojoj je stečena nezavisnost, došlo je do porasta međuetničkih tenzija izmeđuGrka i Turaka, usled Ustavne krize.Helenski korpus bio je u političkom smislu podeljen na dve struje. Jednu je predstavljaoMakarios III, arhiepiskop Kiparske pravoslavne crkve i prvi predsednik republike Kipar.Foto: VikipedijaIako etnički Grk po rođenju, on je zastupao independistički stav prema Grčkoj, koja je od 60-ih godina nastojala da utiče na politiku Kipra.Drugu struju predstavljao je penzionisani general Jorgos Grivas, koji se zalagao za ujedinjenje sa Grčkom. Kao pitomac Vojne akademije u Grčkoj, imao je podršku Atine.General Grivas formirao je paravojnu formacijuEOKA-B, desničarski orijentisanu. S obzirom na to da je Makarios odolevao uticaju Atine, Grivas je služio kao njena produžena ruka u &quot;pripitomljavanju&quot; neposlušnog kiparskog lidera.Grivas je radio na pripremi državnog udara, iz kojeg je trebalo da proistekne ujedinjenje sa maticom. Međutim, on je iznenada preminuo krajem januara 1974. godine.Foto: VikipedijaNJegova smrt nije omela kiparske desničare. Oni su uz pomoć grčke vojne hunte (na vlasti od 1967. godine) i frakcija Kiparske nacionalne garde izvršili državni udar, koji su Ujedinjene nacije smatrale nelegitimnim. Makarios se sklonio u London, a na njegovo mesto postavljen je Nikos Sampson, koji je proglasio Helensku Republiku Kipar.Invazija pred vratimaAnkara je pažljivo pratila političke i društvene potrese na ovom mediteranskom ostrvu, zabrinuta za sudbinu svojih sunarodnika usled&quot;helenizacije&quot; Kipra.Nezadovoljna razvojem situacije, Turska je zahtevala povlačenje Sampsona sa vlasti i nemešanje Grčke u unutrašnja pitanja Kipra. Grčka je odbila, što je njen sused iskoristio kao povod za invaziju 20. jula &#39;74. U sukob se umešala i Grčka, odakle su pristizali komandosi i dobrovoljci.U borbama koje su trajale skoro mesec dana, Turska je okupirala severni deo Kipra (oko 36% teritorije), gde su lokalni Turci 1983. osnovali samoproglašenu Republiku Severni Kipar, koju je priznala samo Turska.Rezultat invazije bilo je 200.000 proteranih Grka sa severnog dela i 50.000 Turaka sa južnog dela zemlje. Pored demografskih pomeranja, zabeleženi su i brojni ratni zločini sa obe strane, kao i skrnavljenje kiparskekulturne baštine.Foto: ProfimediaU sukobima je poginulo između 1.500 i 3.000 Turaka i 4.500-6.000 Grka (uračunati i vojni i civilni gubici), a preko 2.000 lica se vode kao nestala.Foto: ProfimediaInvazija je koštala vojnu huntu u Grčkoj koja je ubrzo zbačena sa vlasti.Takođe, koštala je života i američkog ambasadora na Kipru, Rodžera Dejvisa. Onje ubijen snajperskim hicem tokom demonstracija ispred ambasade SAD u Nikoziji, koje su organizovali revoltirani Grci, nezadovoljni američkom uzdržanošću prema invaziji.Zelena linija kao rampa sukobaSavet bezbednosti UN osporio je legitimitet turske vojne akcije i osudio je Rezolucijom 367. Međunarodna zajednica podržala je teritorijalni integritet Kipra u skladu sa uslovima nezavisnosti iz 1960. godine.Ubrzo je uspostavljena mirovna misija UN na Kipru, baš kao i &quot;Zelena linija&quot; kojom je Kipar podeljen na severni i južni deo. Ta linija i danas prolazi kroz centar Nikozije, čineći je jedinom podeljenom evropskom prestonicom.Raspolućenost mediteranske zemlje nijebila prepreka za njen prijem u Evropsku uniju 2004. godine. Iako spram sebe imaju regionalnu silu sa višestruko jačim vojnim i političkim aparatom, kiparski Grci i dalje insistiraju na rešenju spora u okviru UN-a.Foto: VikipedijaUprkos brojnim diplomatskim naporima, kiparsko pitanje i dalje je otvoreno, što podriva odnose među dvema članicama NATO-a. Turske snage su još uvek prisutne na severnom delu zemlje, što je 40 godina čini podeljenom, žuljajući istovremeno i Atinu i Ankaru.BONUS VIDEO:

UBIJEN I AMBASADOR SAD: Šta sapliće Grke i Turke 4 decenije?

Ваш коментар

Нема коментара