РАЗНОСИЛА БУНКЕРЕ, ОКОЛО МРТВИ НЕМЦИ Прва жена народни херој

Рођена је 2. августа 1920. године у Каменици код Дрвара.По њој су се звале улице, школе,била је икона антифашистичког отпора, опевана у песмама.Имала је само 23 године када јеумрла од последица тешког рањавања. У својој последњој борби сама је бомбамауништила три непријатељска бункера.Након избијања устанка у Босанској крајини јула 1941. активно је помагала Народноослободилачки покрет, а већ у септембру је примљена у СКОЈ. Пола године касније већ је била члан КПЈ.Њена жеља за слободом је била видљива на сваком кораку, омладина ју је волела и одмах по ослобођењу Дрвара у јулу 1942. постављена је за политичког комесара чете у Првој крајишкој омладинској радној бригади, која је радила на прикупљању усева.Њен ратни пут је настављен одласком у Десету крајишку бригаду формирану у фебруару 1943,где је била болничарка у Другом батаљону.Учествовала је уборбамаоко Книна и Босанског Грахова, у Врлици и Ливну, где је упала у бункер и убила тројицу усташа. Причало се о њеној храбрости, а ништа мање о њеној бризи о рањенима.Фото: ВикипедијаБило је по Марију тих тешких година и тифуса, и рањавања, а остало је забележено да је и у највећој муци певала партизанске песме и тако куражила не само себе већ и саборце да истрају.Половлачење Десете крајишке ударне бригаде из Далмације у Босанску крајину дешавало се средином септембра 1943. године. Њен Други и Трећи батаљон су заједно са једним батаљоном Дрварско-петровачког партизанског одреда, добили задатак да униште важно немачко упориште на коси Крмаруши, у близини села Пркоса код Босанског Петровца.Бранило га је 450 Немаца и усташа, који су од наоружања имали батерију топова од 150 милиметра, преко 30 тешких бацача&hellip;Тада је на путу ка Пркосима Марија са саборцима прошла кроз своју Каменицу и свратила је кући да се поздрави са родитељима и најмлађим братом.Фото: ПрофимедиаБио је то последњи пут да се виде&hellip;Напад је започео око 23 сата у ноћи 17. на 18. септембар. За три сата партизани су три пута заузимали непријатељске положаје и три пута се повлачили. Маријин вод био је у средишту најжешћих борби.У трећем јуришу, Марија је бомбама уништила три бункераи пришла топу око кога су лежали мртви Немци. Тада је експлодирала минобацачка граната и разела јој стопало десне ноге.Успели су да је однесу у Видово Село удаљено 40 километара где ју је уимпровизованој партизанској болницилечио доктор Жига Кишицки, који је био и управник болнице. Иако је одмах по доласку примила тетанус, било је већ касно јер је њену ногу захватила гангрена. Умрла је23. септембра1943. године.Одмах потом по њу су дошли родитељи и омладина из Каменице и сахранили је на брежуљку Спасовине у подножју свога родног села. Сахрањена је са војним почастима, уз присуство великог броја омладине и народа Каменице. Од Марије су се опростилиВељко Ражнатовић, помоћник политичког комесара Десете крајишке бригаде и њен брат Душко Бурсаћ, секретарОкружног комитета СКОЈ-а за Дрвар који је погинуо у немачкомдесанту на Дрвар25. маја1944. године.Одмах по сазнању за смрт Марије Бурсаћ, ШтабПетог босанског корпуса НОВЈ, командантСлавко Родићиполитички комесарВелимир Стојнић, бивши учитељ из Каменице, упутили суВрховном штабу НОВ и ПОЈпредлог да се Марија Бурсаћ прогласи занародног хероја. Врховни штаб је овај предлог усвојио и15. октобра1943. године донео одлуку о проглашењу Марије Бурсаћ за првужену за народног хероја.Фото: Википедија/Јавно власништвоУ &bdquo;Билтену Врховног штаба&ldquo; број 33, за октобар 1943, о проглашењу Марије Бурсаћ за народног хероја пише:- По одлуци Врховног штаба Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, а на предлог V корпуса Народноослободилачке војске Југославије, додељује се назив народног хероја другарици Марији Бурсаћ, борцу-бомбашу III батаљона X крајишке бригаде. Другарица Марија била је примјер јунаштва у свим борбама и на крају дала свој живот за слободу свога народа јуришајући на ровове непријатеља код села Пркоса.Бранко Ћопић јој је 1945. годинапосветио песму &ldquo;Марија на Пркосима&rdquo;, која је била знана свим генерацијама одраслим у СФРЈ.О теби пјевам, Маријо с Каменице,дјевојко &mdash; ратниче из батаљона,што си под титовку свила плетеницеи срцем кренула противу бетона- део из песмеМарија на Пркосима,Бранка Ћопићаиз 1945. годинеУ годинама послеДругог светког ратауСоцијалистичкој Федеративној Републици Југославији(СФРЈ) Марија Бурсаћ је била једна од највећих партизанских икона. Њено име носиле су, а носе и данас, многе улице, школе и друге установе.По њој се зовеОШ &bdquo;Марија Бурсаћ&ldquo; у Београду.БОНУС ВИДЕО:(Ало)

РАЗНОСИЛА БУНКЕРЕ, ОКОЛО МРТВИ НЕМЦИ Прва жена народни херој

Ваш коментар

Нема коментара