RAZNOSILA BUNKERE, OKOLO MRTVI NEMCI Prva žena narodni heroj

Rođena je 2. avgusta 1920. godine u Kamenici kod Drvara.Po njoj su se zvale ulice, škole,bila je ikona antifašističkog otpora, opevana u pesmama.Imala je samo 23 godine kada jeumrla od posledica teškog ranjavanja. U svojoj poslednjoj borbi sama je bombamauništila tri neprijateljska bunkera.Nakon izbijanja ustanka u Bosanskoj krajini jula 1941. aktivno je pomagala Narodnooslobodilački pokret, a već u septembru je primljena u SKOJ. Pola godine kasnije već je bila član KPJ.NJena želja za slobodom je bila vidljiva na svakom koraku, omladina ju je volela i odmah po oslobođenju Drvara u julu 1942. postavljena je za političkog komesara čete u Prvoj krajiškoj omladinskoj radnoj brigadi, koja je radila na prikupljanju useva.NJen ratni put je nastavljen odlaskom u Desetu krajišku brigadu formiranu u februaru 1943,gde je bila bolničarka u Drugom bataljonu.Učestvovala je uborbamaoko Knina i Bosanskog Grahova, u Vrlici i Livnu, gde je upala u bunker i ubila trojicu ustaša. Pričalo se o njenoj hrabrosti, a ništa manje o njenoj brizi o ranjenima.Foto: VikipedijaBilo je po Mariju tih teških godina i tifusa, i ranjavanja, a ostalo je zabeleženo da je i u najvećoj muci pevala partizanske pesme i tako kuražila ne samo sebe već i saborce da istraju.Polovlačenje Desete krajiške udarne brigade iz Dalmacije u Bosansku krajinu dešavalo se sredinom septembra 1943. godine. NJen Drugi i Treći bataljon su zajedno sa jednim bataljonom Drvarsko-petrovačkog partizanskog odreda, dobili zadatak da unište važno nemačko uporište na kosi Krmaruši, u blizini sela Prkosa kod Bosanskog Petrovca.Branilo ga je 450 Nemaca i ustaša, koji su od naoružanja imali bateriju topova od 150 milimetra, preko 30 teških bacača&hellip;Tada je na putu ka Prkosima Marija sa saborcima prošla kroz svoju Kamenicu i svratila je kući da se pozdravi sa roditeljima i najmlađim bratom.Foto: ProfimediaBio je to poslednji put da se vide&hellip;Napad je započeo oko 23 sata u noći 17. na 18. septembar. Za tri sata partizani su tri puta zauzimali neprijateljske položaje i tri puta se povlačili. Marijin vod bio je u središtu najžešćih borbi.U trećem jurišu, Marija je bombama uništila tri bunkerai prišla topu oko koga su ležali mrtvi Nemci. Tada je eksplodirala minobacačka granata i razela joj stopalo desne noge.Uspeli su da je odnesu u Vidovo Selo udaljeno 40 kilometara gde ju je uimprovizovanoj partizanskoj bolnicilečio doktor Žiga Kišicki, koji je bio i upravnik bolnice. Iako je odmah po dolasku primila tetanus, bilo je već kasno jer je njenu nogu zahvatila gangrena. Umrla je23. septembra1943. godine.Odmah potom po nju su došli roditelji i omladina iz Kamenice i sahranili je na brežuljku Spasovine u podnožju svoga rodnog sela. Sahranjena je sa vojnim počastima, uz prisustvo velikog broja omladine i naroda Kamenice. Od Marije su se oprostiliVeljko Ražnatović, pomoćnik političkog komesara Desete krajiške brigade i njen brat Duško Bursać, sekretarOkružnog komiteta SKOJ-a za Drvar koji je poginuo u nemačkomdesantu na Drvar25. maja1944. godine.Odmah po saznanju za smrt Marije Bursać, ŠtabPetog bosanskog korpusa NOVJ, komandantSlavko Rodićipolitički komesarVelimir Stojnić, bivši učitelj iz Kamenice, uputili suVrhovnom štabu NOV i POJpredlog da se Marija Bursać proglasi zanarodnog heroja. Vrhovni štab je ovaj predlog usvojio i15. oktobra1943. godine doneo odluku o proglašenju Marije Bursać za prvuženu za narodnog heroja.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoU &bdquo;Biltenu Vrhovnog štaba&ldquo; broj 33, za oktobar 1943, o proglašenju Marije Bursać za narodnog heroja piše:- Po odluci Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, a na predlog V korpusa Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, dodeljuje se naziv narodnog heroja drugarici Mariji Bursać, borcu-bombašu III bataljona X krajiške brigade. Drugarica Marija bila je primjer junaštva u svim borbama i na kraju dala svoj život za slobodu svoga naroda jurišajući na rovove neprijatelja kod sela Prkosa.Branko Ćopić joj je 1945. godinaposvetio pesmu &ldquo;Marija na Prkosima&rdquo;, koja je bila znana svim generacijama odraslim u SFRJ.O tebi pjevam, Marijo s Kamenice,djevojko &mdash; ratniče iz bataljona,što si pod titovku svila pletenicei srcem krenula protivu betona- deo iz pesmeMarija na Prkosima,Branka Ćopićaiz 1945. godineU godinama posleDrugog svetkog ratauSocijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji(SFRJ) Marija Bursać je bila jedna od najvećih partizanskih ikona. NJeno ime nosile su, a nose i danas, mnoge ulice, škole i druge ustanove.Po njoj se zoveOŠ &bdquo;Marija Bursać&ldquo; u Beogradu.BONUS VIDEO:(Alo)

RAZNOSILA BUNKERE, OKOLO MRTVI NEMCI Prva žena narodni heroj

Vaš komentar

Nema komentara