Rođena je 2. avgusta 1920. godine u Kamenici kod Drvara. Po njoj su se zvale ulice, škole, bila je ikona antifašističkog otpora, opevana u pesmama. Imala je samo 23 godine kada je umrla od posledica teškog ranjavanja. U svojoj poslednjoj borbi sama je bombama uništila tri neprijateljska bunkera.
Nakon izbijanja ustanka u Bosanskoj krajini jula 1941. aktivno je pomagala Narodnooslobodilački pokret, a već u septembru je primljena u SKOJ. Pola godine kasnije već je bila član KPJ.
NJena želja za slobodom je bila vidljiva na svakom koraku, omladina ju je volela i odmah po oslobođenju Drvara u julu 1942. postavljena je za političkog komesara čete u Prvoj krajiškoj omladinskoj radnoj brigadi, koja je radila na prikupljanju useva.
NJen ratni put je nastavljen odlaskom u Desetu krajišku brigadu formiranu u februaru 1943, gde je bila bolničarka u Drugom bataljonu.
Učestvovala je u borbama oko Knina i Bosanskog Grahova, u Vrlici i Livnu, gde je upala u bunker i ubila trojicu ustaša. Pričalo se o njenoj hrabrosti, a ništa manje o njenoj brizi o ranjenima.
Pročitajte još
Foto: Vikipedija
Bilo je po Mariju tih teških godina i tifusa, i ranjavanja, a ostalo je zabeleženo da je i u najvećoj muci pevala partizanske pesme i tako kuražila ne samo sebe već i saborce da istraju.
Polovlačenje Desete krajiške udarne brigade iz Dalmacije u Bosansku krajinu dešavalo se sredinom septembra 1943. godine. NJen Drugi i Treći bataljon su zajedno sa jednim bataljonom Drvarsko-petrovačkog partizanskog odreda, dobili zadatak da unište važno nemačko uporište na kosi Krmaruši, u blizini sela Prkosa kod Bosanskog Petrovca.
Branilo ga je 450 Nemaca i ustaša, koji su od naoružanja imali bateriju topova od 150 milimetra, preko 30 teških bacača…
Tada je na putu ka Prkosima Marija sa saborcima prošla kroz svoju Kamenicu i svratila je kući da se pozdravi sa roditeljima i najmlađim bratom.
Foto: Profimedia
Bio je to poslednji put da se vide…
Napad je započeo oko 23 sata u noći 17. na 18. septembar. Za tri sata partizani su tri puta zauzimali neprijateljske položaje i tri puta se povlačili. Marijin vod bio je u središtu najžešćih borbi.
U trećem jurišu, Marija je bombama uništila tri bunkera i prišla topu oko koga su ležali mrtvi Nemci. Tada je eksplodirala minobacačka granata i razela joj stopalo desne noge.
Uspeli su da je odnesu u Vidovo Selo udaljeno 40 kilometara gde ju je u improvizovanoj partizanskoj bolnici lečio doktor Žiga Kišicki, koji je bio i upravnik bolnice. Iako je odmah po dolasku primila tetanus, bilo je već kasno jer je njenu nogu zahvatila gangrena. Umrla je 23. septembra 1943. godine.
Odmah potom po nju su došli roditelji i omladina iz Kamenice i sahranili je na brežuljku Spasovine u podnožju svoga rodnog sela. Sahranjena je sa vojnim počastima, uz prisustvo velikog broja omladine i naroda Kamenice. Od Marije su se oprostili Veljko Ražnatović, pomoćnik političkog komesara Desete krajiške brigade i njen brat Duško Bursać, sekretar Okružnog komiteta SKOJ-a za Drvar koji je poginuo u nemačkom desantu na Drvar 25. maja 1944. godine.
Odmah po saznanju za smrt Marije Bursać, Štab Petog bosanskog korpusa NOVJ, komandant Slavko Rodić i politički komesar Velimir Stojnić, bivši učitelj iz Kamenice, uputili su Vrhovnom štabu NOV i POJ predlog da se Marija Bursać proglasi za narodnog heroja. Vrhovni štab je ovaj predlog usvojio i 15. oktobra 1943. godine doneo odluku o proglašenju Marije Bursać za prvu ženu za narodnog heroja.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
U „Biltenu Vrhovnog štaba“ broj 33, za oktobar 1943, o proglašenju Marije Bursać za narodnog heroja piše:
- Po odluci Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, a na predlog V korpusa Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, dodeljuje se naziv narodnog heroja drugarici Mariji Bursać, borcu-bombašu III bataljona X krajiške brigade. Drugarica Marija bila je primjer junaštva u svim borbama i na kraju dala svoj život za slobodu svoga naroda jurišajući na rovove neprijatelja kod sela Prkosa.
Branko Ćopić joj je 1945. godina posvetio pesmu “Marija na Prkosima”, koja je bila znana svim generacijama odraslim u SFRJ.
O tebi pjevam, Marijo s Kamenice,
djevojko — ratniče iz bataljona,
što si pod titovku svila pletenice
i srcem krenula protivu betona
- deo iz pesme Marija na Prkosima,
Branka Ćopića iz 1945. godine
U godinama posle Drugog svetkog rata u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) Marija Bursać je bila jedna od najvećih partizanskih ikona. NJeno ime nosile su, a nose i danas, mnoge ulice, škole i druge ustanove.
Po njoj se zove OŠ „Marija Bursać“ u Beogradu.
BONUS VIDEO:
(Alo)
