Ево зашто је ВУЧКО био маскота Олимпијских игара?

Пре 40 година, Југославија је на две недеље постала центар спортског света, а Сарајево је угостило најбоље такмичаре у зимским спортовима.Тог 8. фебруара 1984. године, на стадиону &ldquo;Кошево&rdquo; у Сарајеву, у присуству 50.000 гледалаца, отворене су 14. зимске Олимпијске игре. Олимпијску бакљу је до највишег постоља донела Санда Дубравчић, хрватска клизачица у уметничком клизању.Биле су то прве (и до 2022. године и Кине) једине Зимске олимпијске игре организоване у комунистичкој држави.Али, Југославија је у оно време, по много чему, била посебна држава...Сарајево је организацију зимских игара добило у конкуренцији са јапанским Сапором и заједничком кандидатуром шведских градова Фалун и Гетеборг. Наравно, било је ту и калкулација&hellip; као несврстана земља, Југославија је давала мање шанси за хладноратовске бојкоте, тако честе у деценијама после Другог светског рата.Захваљујући овоме на Играма у Сарајеву је учествовало 998 мушкараца и 274 жене, а олимпијска породица добила је пет нових чланова &ndash; Монако, Порторико, Девичанска Острва, Египат и Сенегал по први пут су послали своје тимове. Све то чинило је магичан број од чак 49 земаља учесница, што је у том тренутку био највећи број у историји овог зимског такмичења.И Југословени су се потрудилиЈугославија никада пре и никада после Сарајева није имала више представника на Зимским олимпијским играма. Боје тробојке са петокраком бранило је 72 такмичара, а скијаш Јуре Франко је освојио једину медаљу за Југославију &ndash; сребрно одличје у велеслалому. Била је то уједно и прва медаља Југославије у историји зимских игара.Забележено је да је организација Олимпијских игара коштала 142,6 милиона долара, али и да је половина прихода била остварена од продаје права на телевизијски пренос. Након Игара које су званично завршене 19. фебруара, Сарајеву је, уз прелепе олимпијске објекте, остало 2850 новоизграђених станова и више нових хотела.Рат који је уследио, нажалост. променио је доста тога.Легендарни Вучко и његов магични гласМаскота до сада јединих Игара које су се организовале на овим просторима био је легендарни вук Вучко. Дизајнирао га је словеначки дизајнер и цртач Јоже Тробец, а за маскоту су га изабрали читаоци југословенских новина тог доба између шест понуђених финалиста - вика, веверице, јагњета, дивокозе, бодљикавог прасета и грудве снеге.Вучко је био мали вук и симболизовао је жељу људи да се спријатеље са животињама. Према објашњењу на сајту Међународног олимпијског комитета, ова маскота требало је да помогне да се промене предрасуде о вуку као страшној и крвожедној животињи.Глас у реклами му је позајмио легендарни певач Здравко Чолић.- То ми је једна од најлепших успомена. Када је почела Олимпијада, композитор Никола Борота ме назвао и рекао да треба некога ко ће позајмити глас за шпицу, када маскота Вучко скија по планинама - испричао је пре неколико година Здравко Чолић у једном интервјуу.Било да сте премлади да бисте се сећали овог времена, или да сте сувише стари, па сте га заборавили, предлажем вам да погледате ове снимке&hellip; Нека вас они бар на тренутак одведу у те дане.Историјски ЗабавникБОНУС ВИДЕО:

Ево зашто је ВУЧКО био маскота Олимпијских игара?

Ваш коментар

Нема коментара