Пре 40 година, Југославија је на две недеље постала центар спортског света, а Сарајево је угостило најбоље такмичаре у зимским спортовима.
Тог 8. фебруара 1984. године, на стадиону “Кошево” у Сарајеву, у присуству 50.000 гледалаца, отворене су 14. зимске Олимпијске игре. Олимпијску бакљу је до највишег постоља донела Санда Дубравчић, хрватска клизачица у уметничком клизању.
Биле су то прве (и до 2022. године и Кине) једине Зимске олимпијске игре организоване у комунистичкој држави.
Али, Југославија је у оно време, по много чему, била посебна држава...
Сарајево је организацију зимских игара добило у конкуренцији са јапанским Сапором и заједничком кандидатуром шведских градова Фалун и Гетеборг. Наравно, било је ту и калкулација… као несврстана земља, Југославија је давала мање шанси за хладноратовске бојкоте, тако честе у деценијама после Другог светског рата.
Прочитајте још
Захваљујући овоме на Играма у Сарајеву је учествовало 998 мушкараца и 274 жене, а олимпијска породица добила је пет нових чланова – Монако, Порторико, Девичанска Острва, Египат и Сенегал по први пут су послали своје тимове. Све то чинило је магичан број од чак 49 земаља учесница, што је у том тренутку био највећи број у историји овог зимског такмичења.
И Југословени су се потрудили
Југославија никада пре и никада после Сарајева није имала више представника на Зимским олимпијским играма. Боје тробојке са петокраком бранило је 72 такмичара, а скијаш Јуре Франко је освојио једину медаљу за Југославију – сребрно одличје у велеслалому. Била је то уједно и прва медаља Југославије у историји зимских игара.
Забележено је да је организација Олимпијских игара коштала 142,6 милиона долара, али и да је половина прихода била остварена од продаје права на телевизијски пренос. Након Игара које су званично завршене 19. фебруара, Сарајеву је, уз прелепе олимпијске објекте, остало 2850 новоизграђених станова и више нових хотела.
Рат који је уследио, нажалост. променио је доста тога.
Легендарни Вучко и његов магични глас
Маскота до сада јединих Игара које су се организовале на овим просторима био је легендарни вук Вучко. Дизајнирао га је словеначки дизајнер и цртач Јоже Тробец, а за маскоту су га изабрали читаоци југословенских новина тог доба између шест понуђених финалиста - вика, веверице, јагњета, дивокозе, бодљикавог прасета и грудве снеге.
Вучко је био мали вук и симболизовао је жељу људи да се спријатеље са животињама. Према објашњењу на сајту Међународног олимпијског комитета, ова маскота требало је да помогне да се промене предрасуде о вуку као страшној и крвожедној животињи.
Глас у реклами му је позајмио легендарни певач Здравко Чолић.
- То ми је једна од најлепших успомена. Када је почела Олимпијада, композитор Никола Борота ме назвао и рекао да треба некога ко ће позајмити глас за шпицу, када маскота Вучко скија по планинама - испричао је пре неколико година Здравко Чолић у једном интервјуу.
Било да сте премлади да бисте се сећали овог времена, или да сте сувише стари, па сте га заборавили, предлажем вам да погледате ове снимке… Нека вас они бар на тренутак одведу у те дане.
Историјски Забавник
