Pre 40 godina, Jugoslavija je na dve nedelje postala centar sportskog sveta, a Sarajevo je ugostilo najbolje takmičare u zimskim sportovima.
Tog 8. februara 1984. godine, na stadionu “Koševo” u Sarajevu, u prisustvu 50.000 gledalaca, otvorene su 14. zimske Olimpijske igre. Olimpijsku baklju je do najvišeg postolja donela Sanda Dubravčić, hrvatska klizačica u umetničkom klizanju.
Bile su to prve (i do 2022. godine i Kine) jedine Zimske olimpijske igre organizovane u komunističkoj državi.
Ali, Jugoslavija je u ono vreme, po mnogo čemu, bila posebna država...
Sarajevo je organizaciju zimskih igara dobilo u konkurenciji sa japanskim Saporom i zajedničkom kandidaturom švedskih gradova Falun i Geteborg. Naravno, bilo je tu i kalkulacija… kao nesvrstana zemlja, Jugoslavija je davala manje šansi za hladnoratovske bojkote, tako česte u decenijama posle Drugog svetskog rata.
Pročitajte još
Zahvaljujući ovome na Igrama u Sarajevu je učestvovalo 998 muškaraca i 274 žene, a olimpijska porodica dobila je pet novih članova – Monako, Portoriko, Devičanska Ostrva, Egipat i Senegal po prvi put su poslali svoje timove. Sve to činilo je magičan broj od čak 49 zemalja učesnica, što je u tom trenutku bio najveći broj u istoriji ovog zimskog takmičenja.
I Jugosloveni su se potrudili
Jugoslavija nikada pre i nikada posle Sarajeva nije imala više predstavnika na Zimskim olimpijskim igrama. Boje trobojke sa petokrakom branilo je 72 takmičara, a skijaš Jure Franko je osvojio jedinu medalju za Jugoslaviju – srebrno odličje u veleslalomu. Bila je to ujedno i prva medalja Jugoslavije u istoriji zimskih igara.
Zabeleženo je da je organizacija Olimpijskih igara koštala 142,6 miliona dolara, ali i da je polovina prihoda bila ostvarena od prodaje prava na televizijski prenos. Nakon Igara koje su zvanično završene 19. februara, Sarajevu je, uz prelepe olimpijske objekte, ostalo 2850 novoizgrađenih stanova i više novih hotela.
Rat koji je usledio, nažalost. promenio je dosta toga.
Legendarni Vučko i njegov magični glas
Maskota do sada jedinih Igara koje su se organizovale na ovim prostorima bio je legendarni vuk Vučko. Dizajnirao ga je slovenački dizajner i crtač Jože Trobec, a za maskotu su ga izabrali čitaoci jugoslovenskih novina tog doba između šest ponuđenih finalista - vika, veverice, jagnjeta, divokoze, bodljikavog praseta i grudve snege.
Vučko je bio mali vuk i simbolizovao je želju ljudi da se sprijatelje sa životinjama. Prema objašnjenju na sajtu Međunarodnog olimpijskog komiteta, ova maskota trebalo je da pomogne da se promene predrasude o vuku kao strašnoj i krvožednoj životinji.
Glas u reklami mu je pozajmio legendarni pevač Zdravko Čolić.
- To mi je jedna od najlepših uspomena. Kada je počela Olimpijada, kompozitor Nikola Borota me nazvao i rekao da treba nekoga ko će pozajmiti glas za špicu, kada maskota Vučko skija po planinama - ispričao je pre nekoliko godina Zdravko Čolić u jednom intervjuu.
Bilo da ste premladi da biste se sećali ovog vremena, ili da ste suviše stari, pa ste ga zaboravili, predlažem vam da pogledate ove snimke… Neka vas oni bar na trenutak odvedu u te dane.
Istorijski Zabavnik
