Tajna sanduka Desanke Maksimović - Svedočanstvo o stradanju

21. Oktobra 1941. godine, u Kragujevcu i okolini dogodilo se masovno streljanje &ndash; jedan od najtragičnijih događaja u okupiranoj Srbiji u Drugom svetskom ratu.FOTO: Foto Arhiva novostiNemačka kaznena ekspedicija izvršila je tada masakr, u znak odmazde, nad više hiljada srpskih civila.Kako istorijski izvori navode, povod za streljanje bili su nemački gubici u borbi sa jedinicama pokreta otpora 16. oktobra na putu Kragujevac &ndash; Gornji Milanovac.Nemačke trupe su na tom putu dočekane, tada, u zasedi. Bila je to zajednička zaseda pripadnika NOVJ (partizani) i JVuO (četnici).Tada je poginulo 10 nemačkih vojnika, a 26 je ranjeno.Naredba generala Franca BemeaGeneral Franc Beme naredio je streljanje 100 Srba za jednog ubijenog Nemca i 50 za ranjenog.U skladu sa naredbom generala Bemea, odlučeno je da se s ciljem odmazde strelja 2.300 lica. Akcija odmazde izvedena je 19. oktobra u okolnim selima Maršić, Ilićevo, Grošnica, a 21. oktobra u gradu Kragujevcu, delimično i 20. oktobra.View this post on InstagramA post shared by Otačastvo 🇷🇸 (@otacastvo)Nemci su tada uhapsili i odveli na streljanje i đake viših razreda gimnazije, od petog do osmog razreda.Pucajte, ja i sada držim časSa svojim đacima strijeljan je i direktor Miloje Pavlović koji je odbio da mu fašisti poštede život i pre strijeljanja izgovorio čuvenu rečenicu: &quot;Pucajte, ja i sada držim čas&quot;.Na mestu gde je streljana najveća grupa učenika i 15 profesora, podignut je spomenik poznat kao &quot;Slomljena krila&quot; (&quot;Peto tri&quot; po razredu u koji su išli učenici).Krvava bajkaOvaj događaj je srpska književnica Desanka Maksimović opevala u svom poznatom ostvarenju &quot;Krvava bajka&quot;.Desanka Maksimović je &quot;Krvavu bajku&quot; napisala još 1941. godine, odmah po saznanju da se u Kragujevcu dogodilo masovno streljanje civila i maloletnih đaka, ali je ova pesma zvanično prvi put objavljena tek po završetku rata.Tajna Desankinog sandukaNaša pesnikinja je decenijama kasnije u svojim intervjuima izjavila da je pesma &quot;zapisana, a ne napisana&quot;.- Kada sam čula šta se zbilo u Kragujevcu, pesma se sama u meni rodila - ispičala je naša poznata književnica i pesnikinja.A njena &ldquo;četa đaka&rdquo;, koja je &ldquo;mučeničkom smrću stradala u istom danu&rdquo;, danas je obavezno školsko gradivo u Srbiji, ali i van granica naše zemlje.Tajna Desankinog sandukaMuzej &quot;21. oktobar&quot; u Kragujevcu, prošle godine, predstavio je originalni zapis poeme &quot;Krvava bajka&quot; na izložbi &quot;Bajka o pesmi&quot;.Stihovi koji i danas opominju i žive u kolektivnom sećanju našeg naroda simbol su antifašizma i prvo umetničko delo kao podsećanje na zločin u Šumaricama.&quot;Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu&quot;, stihovi napisani u trenu, krupnim slovima, kao suza i tužbalica, nakon kragujevačke tragedije.View this post on InstagramA post shared by Otačastvo 🇷🇸 (@otacastvo)Rukopis &quot;Krvave bajke&quot;, čuvala je kao najveću dragocenost tokom rata od nacista u sanduku u svom stanu.- Ja se sećam toga sanduka po tome što sam veliku grdnju dobio od Desanke, kada smo sestra i ja koji smo bili deca od 4,5, 6 godina, skakali u taj sanduk, krili se iza. Ona je shvatila da mi ustvari dolazimo u skrovište koje je ona odredila - pričao je Branislav Milikara, sestrić Desanke Maksimović.Sanduk sa originalnim rukopisom, bio je njen saputnik i saborac, sve do 1946, kada je štampana &quot;Krvava bajka&quot;.Taj autentičan glas i vapaj, preveden na mnoge jezike, u trenutku kada je nastao, kao i danas, svedoči o snazi umetnosti koja prevazilazi vreme.BONUS VIDEO:

Tajna sanduka Desanke Maksimović - Svedočanstvo o stradanju

Ваш коментар

Нема коментара