Тајна сандука Десанке Максимовић - Сведочанство о страдању

21. Октобра 1941. године, у Крагујевцу и околини догодило се масовно стрељање &ndash; један од најтрагичнијих догађаја у окупираној Србији у Другом светском рату.ФОТО: Фото Архива новостиНемачка казнена експедиција извршила је тада масакр, у знак одмазде, над више хиљада српских цивила.Како историјски извори наводе, повод за стрељање били су немачки губици у борби са јединицама покрета отпора 16. октобра на путу Крагујевац &ndash; Горњи Милановац.Немачке трупе су на том путу дочекане, тада, у заседи. Била је то заједничка заседа припадника НОВЈ (партизани) и ЈВуО (четници).Тада је погинуло 10 немачких војника, а 26 је рањено.Наредба генерала Франца БемеаГенерал Франц Беме наредио је стрељање 100 Срба за једног убијеног Немца и 50 за рањеног.У складу са наредбом генерала Бемеа, одлучено је да се с циљем одмазде стреља 2.300 лица. Акција одмазде изведена је 19. октобра у околним селима Маршић, Илићево, Грошница, а 21. октобра у граду Крагујевцу, делимично и 20. октобра.Виеw тхис пост он ИнстаграмА пост схаред бy Отачаство 🇷🇸 (@отацаство)Немци су тада ухапсили и одвели на стрељање и ђаке виших разреда гимназије, од петог до осмог разреда.Пуцајте, ја и сада држим часСа својим ђацима стријељан је и директор Милоје Павловић који је одбио да му фашисти поштеде живот и пре стријељања изговорио чувену реченицу: &quot;Пуцајте, ја и сада држим час&quot;.На месту где је стрељана највећа група ученика и 15 професора, подигнут је споменик познат као &quot;Сломљена крила&quot; (&quot;Пето три&quot; по разреду у који су ишли ученици).Крвава бајкаОвај догађај је српска књижевница Десанка Максимовић опевала у свом познатом остварењу &quot;Крвава бајка&quot;.Десанка Максимовић је &quot;Крваву бајку&quot; написала још 1941. године, одмах по сазнању да се у Крагујевцу догодило масовно стрељање цивила и малолетних ђака, али је ова песма званично први пут објављена тек по завршетку рата.Тајна Десанкиног сандукаНаша песникиња је деценијама касније у својим интервјуима изјавила да је песма &quot;записана, а не написана&quot;.- Када сам чула шта се збило у Крагујевцу, песма се сама у мени родила - испичала је наша позната књижевница и песникиња.А њена &ldquo;чета ђака&rdquo;, која је &ldquo;мученичком смрћу страдала у истом дану&rdquo;, данас је обавезно школско градиво у Србији, али и ван граница наше земље.Тајна Десанкиног сандукаМузеј &quot;21. октобар&quot; у Крагујевцу, прошле године, представио је оригинални запис поеме &quot;Крвава бајка&quot; на изложби &quot;Бајка о песми&quot;.Стихови који и данас опомињу и живе у колективном сећању нашег народа симбол су антифашизма и прво уметничко дело као подсећање на злочин у Шумарицама.&quot;Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану&quot;, стихови написани у трену, крупним словима, као суза и тужбалица, након крагујевачке трагедије.Виеw тхис пост он ИнстаграмА пост схаред бy Отачаство 🇷🇸 (@отацаство)Рукопис &quot;Крваве бајке&quot;, чувала је као највећу драгоценост током рата од нациста у сандуку у свом стану.- Ја се сећам тога сандука по томе што сам велику грдњу добио од Десанке, када смо сестра и ја који смо били деца од 4,5, 6 година, скакали у тај сандук, крили се иза. Она је схватила да ми уствари долазимо у скровиште које је она одредила - причао је Бранислав Миликара, сестрић Десанке Максимовић.Сандук са оригиналним рукописом, био је њен сапутник и саборац, све до 1946, када је штампана &quot;Крвава бајка&quot;.Тај аутентичан глас и вапај, преведен на многе језике, у тренутку када је настао, као и данас, сведочи о снази уметности која превазилази време.БОНУС ВИДЕО:

Тајна сандука Десанке Максимовић - Сведочанство о страдању

Vaš komentar

Nema komentara