21. Oktobra 1941. godine, u Kragujevcu i okolini dogodilo se masovno streljanje – jedan od najtragičnijih događaja u okupiranoj Srbiji u Drugom svetskom ratu. 

FOTO: Foto Arhiva novosti

 

Nemačka kaznena ekspedicija izvršila je tada masakr, u znak odmazde, nad više hiljada srpskih civila. 

Kako istorijski izvori navode, povod za streljanje bili su nemački gubici u borbi sa jedinicama pokreta otpora 16. oktobra na putu Kragujevac – Gornji Milanovac. 

Nemačke trupe su na tom putu dočekane, tada, u zasedi. Bila je to zajednička zaseda pripadnika NOVJ (partizani) i JVuO (četnici). 

Tada je poginulo 10 nemačkih vojnika, a 26 je ranjeno.  

Naredba generala Franca Bemea

General Franc Beme naredio je streljanje 100 Srba za jednog ubijenog Nemca i 50 za ranjenog.

U skladu sa naredbom generala Bemea, odlučeno je da se s ciljem odmazde strelja 2.300 lica. Akcija odmazde izvedena je 19. oktobra u okolnim selima Maršić, Ilićevo, Grošnica, a 21. oktobra u gradu Kragujevcu, delimično i 20. oktobra. 

 

Nemci su tada uhapsili i odveli na streljanje i đake viših razreda gimnazije, od petog do osmog razreda. 

Pucajte, ja i sada držim čas

Sa svojim đacima strijeljan je i direktor Miloje Pavlović koji je odbio da mu fašisti poštede život i pre strijeljanja izgovorio čuvenu rečenicu: "Pucajte, ja i sada držim čas".  

Na mestu gde je streljana najveća grupa učenika i 15 profesora, podignut je spomenik poznat kao "Slomljena krila" ("Peto tri" po razredu u koji su išli učenici).

Krvava bajka

Ovaj događaj je srpska književnica Desanka Maksimović opevala u svom poznatom ostvarenju "Krvava bajka".

Desanka Maksimović je "Krvavu bajku" napisala još 1941. godine, odmah po saznanju da se u Kragujevcu dogodilo masovno streljanje civila i maloletnih đaka, ali je ova pesma zvanično prvi put objavljena tek po završetku rata. 

Tajna Desankinog sanduka

Naša pesnikinja je decenijama kasnije u svojim intervjuima izjavila da je pesma "zapisana, a ne napisana". 

- Kada sam čula šta se zbilo u Kragujevcu, pesma se sama u meni rodila - ispičala je naša poznata književnica i pesnikinja. 

A njena “četa đaka”, koja je “mučeničkom smrću stradala u istom danu”, danas je obavezno školsko gradivo u Srbiji, ali i van granica naše zemlje.

Tajna Desankinog sanduka

Muzej "21. oktobar" u Kragujevcu, prošle godine,  predstavio je originalni zapis poeme "Krvava bajka" na izložbi "Bajka o pesmi". 

Stihovi koji i danas opominju i žive u kolektivnom sećanju našeg naroda simbol su antifašizma i prvo umetničko delo kao podsećanje na zločin u Šumaricama. 

"Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu",  stihovi napisani u trenu, krupnim slovima, kao suza i tužbalica, nakon kragujevačke tragedije. 

 


Rukopis "Krvave bajke", čuvala je kao najveću dragocenost tokom rata od nacista u sanduku u svom stanu. 

- Ja se sećam toga sanduka po tome što sam veliku grdnju dobio od Desanke, kada smo sestra i ja koji smo bili deca od 4,5, 6 godina, skakali u taj sanduk, krili se iza. Ona je shvatila da mi ustvari dolazimo u skrovište koje je ona odredila - pričao je Branislav Milikara, sestrić Desanke Maksimović. 

Sanduk sa originalnim rukopisom, bio je njen saputnik i saborac, sve do 1946, kada je štampana "Krvava bajka". 

Taj autentičan glas i vapaj, preveden na mnoge jezike, u trenutku kada je nastao, kao i danas, svedoči o snazi umetnosti koja prevazilazi vreme.