KO ĆE DA BRANI,AKO NE JA? Sportistu ubili albanski teroristi

Bio je vrhunski sportista, verovatno jedan od najboljih atletičara koje je zemlja ikada imala, ali mu je domovina bila preča od sporta.Priključio se vojsci tokomNATO bombardovanjaSR Jugoslavije i umesto da učestvuje na maratonu u Grčkoj rešio je da obuče vojnu uniformu.Nažalost, baš je na Đurđevdan 1999. godine ubijen snajperom od strane albanskih separatista u selu Kačikol koje se nalazi nedaleko od Prištine. Domovina mu je bila ispred svega...Ubili su ga albanski ekstremisti iz takozvane &quot;Oslobodilačke vojske Kosova&quot; (OVK) i sahranjen je u rodnom selu.Foto: N. Paraušić&quot;Ko će da brani prag moje kuće, ako neću ja&quot;NJegove reči upućene svojoj majci prepričavaju se i dan-danas. &quot;Idem, to mi je dužnost!Ko će da brani prag moje kuće, ako ne ja? Neće valjda neko iz Subotice? Kako da ne odem. Šta bi rekli moji iz Strojinaca? Da sam kukavica. Da sam izneverio svoju decu, svoj narod i sebe&quot;, odgovorio je Goran majci.Upravo je u Prištini upoznao svoju suprugu Jelenu, takođe reprezentativku Jugoslavije u atletici i sa njom je dobio sina Nikolu i ćerku Katarinu. Rođen je 26. juna 1963. godine u Kruševcu, odrastao je u selu Strojinci i tamo je živeo sve do selidbe u veći grad zbog studiranja.Foto: N. ParaušićKako su više puta za &bdquo;Novosti&ldquo; ispričali Raičevići, Goran je uvek sve radio besprekorno. Bio je sjajan đak škole u Razbojni, učenik Gimnazije, diplomac Poljoprivrednog fakulteta. Bio je veliki čovek, supruga, otac, svuda i uvek neustrašiv.Sa takvim borbenim duhom i osećajem odgovornosti, umesto reprezentativnog učešća na maratonskoj trci u Grčkoj, odazvao se pozivu za mobilizaciju iotišao na Kosmet.Foto: N. ParaušićNJegov bataljon krenuo je u izviđanje terena. Kada su došli u selo Kačikol, sačekala ih je zaseda pripadnika OVK, koja ih je zasula projektilima iz raketnog bacača i kišom metaka.Jedan metak koji je prošao kroz ceradu kamiona pogodio je Raičevića, koji na glavi nije imao šlem i poginuo je na licu mesta.U njegovu čast ispred stadiona Partizana podignut je spomenik koji čuva uspomenu na legendarnog atletičara koji je dao svoj život za Srbiju.Foto: N. SkenderijaFoto: N. SkenderijaInače,11. maja 2022. učenicinjegovog rodnog Brusa trčali su u Goranovu čast.Sećanje na Raičevića još uvek je živo u Brusu, od kada su ga uselu Kačikol, na Kosmetu, usmrtili OVK teroristi. Poginuo je kao pripadnikTrećegbataljona Prištinskog korpusa, kome se priključio 1999. godine, iako je zbog sportskih rezultata bio oslobođen vojne obaveze.Goran je biotrostruki prvak Balkanau krosu, šest puta je pobeđivao na &bdquo;Belom krosu&rdquo;, dva puta na krosu RTS-a, pet puta na &bdquo;Politikinom krosu&rdquo;, bio je višestruki prvak Jugoslavije na 5.000 i 10.000 metara i gotovo od prvog dana karijere obarao je sopstvene rekorde.Porodična kuća Raičevića u Strojincima kod Brusa još uvek je mesto gde se čuvaju brojne Goranove medalje, pehari, odličja, diplome.Inče, prošle godine je održano Svetsko prvenstvo u krosuu Beogradu. Ponovo je Srbija fenomenalno organizovala jedno veliko atletsko takmičenje i dobila je pohvale prvog čoveka Svetske atletike Sebastijana Koua.Foto: N. ParaušićNaš tim je imao 13 predstavnika, 9 u juniorskoj konkurenciji i četiri u miks štafeti 4 x 2.000 metara.Naša štafeta je na kraju završila na 10. mestu uz oboren državni rekord, a predstavljali su je Elzan Bibić, Nikola Raičević, Teodora Simović i Milica Tomašević.Elzan Bibić je svakako bio prva zvezda štafete, ali posebno je zanimljivo učešće Nikole Raičevića.Foto: N. ParaušićOn je inače sin legendarnog srpskog atletičara Gorana Raičevića, heroja Srbije koji je dao svoj život za svoju zemlju u ratu na Kosovu 1999. godine, kada je ubijen iz snajpera u zasedi albanskih terorista.Goran je pre 30 godina takođe trčao na Svetskom prvenstvu u krosu, a toga se u izjavi zaTelegrafprisetio i njegov sin Nikola posle oborenog državnog rekorda.- Čestitam svim mojim timskim koleginicama i kolegi. Ostvarili smo primarni cilj, a to je da budemo prvih 10 štafeta. Ovo je prvi put da mi nastupamo u ovoj kombinaciji mikš štafeti i nadam se da će u narednjim godinama to biti učestalo. Za mene je posebno nekako čast, nakon 30 godina, nakon što je moj otac nastupao na Svetskom prvenstvu, sada sam se ja nastupao i to mi je nekako dalo neku dodatnu motivaciju da nastupim - rekao je Nikola Raičević.BONUS VIDEO:

KO ĆE DA BRANI,AKO NE JA? Sportistu ubili albanski teroristi

Ваш коментар

Нема коментара