НАЈТРАГИЧНИЈИ ЛИК ИЗ "НОБЕЛОВЦА" Доживео стравичну судбину

Серија &ldquo;Нобеловац&rdquo; која прати живот и дело Иве Андрића добра је прилика да се подсетимо и неких другох књижевних великана који су, на овај или онај начин, дошли у контакт са славним писцем или прошли кроз његов живот.Један од тих, заборављених уметника, свакако је песник Марко Врањешевић.Слављен&hellip;За Марка Врањешевића највећи број људи данас вероватно није чуо, иако је реч о једном од најрадовитијих српских лиричара првих деценија 20. века.Завршио је Филозофски факултет у Београду и био професор српског језика и књижевности у више градова у Србији.Још пре рата Врањешевић је објављивао поезију у неколико часописа и био је и секретар српског ПЕН клуба. Око 1940. је припремио и своју прву збирку песама, али су ратна збивања одложила њено објављивање и &ldquo;Велика смјена&rdquo; излази тек 1948.Фото: Јутјуб принтскрин/RTS TV serije - Zvanični kanalПосле ослобођења Врањешевић је био укључен у обнову културног живота земље - иницирао је оснивање Удружења Књижевника Србије и председавао оснивачком скупштином (као што смо и видели у серији).Осуђен&hellip;Све се променило након резолуције Информбироа и сукоба Стаљина и Тита 1948. &ldquo;Чистка неподобних&rdquo; захватила је све сфере југословенског друштва, па је тако стигла и до књижевника. Марко Врањешевић &ldquo;пао је&rdquo; као жртва тих турбулентних дана.У мају 1949. оптужен је као симпатизер Совјета и Стаљина и ухапшен. Врло брзо након тога колеге су га се одрекле искључивши га из Удружења књижевника које је и сам основао. Казна је била предвидива - песник је одведен на Голи оток где је провео две мучне године пуне тортуре и понижавања.Фото: И. МаринковићКажу да Врањешевић ни у једном тренутку није признао кривицу. Вероватно зато што она није ни постојала. Није се, као многи тамо, покајао и самокритиковао. Није, како се у то време говорио, ревидирао своје ставове.После две године тамновања доживео је нервни слом након чега је пребачен у Београд, на неуропсихијатријску клинику и после неког времена пуштен кући.Заборављен&hellip;Врањешевић се од тамновања никада није опоравио - ни физички ни психички. Ипак је смогао снаге да током 1955. и 1956. напише аутобиографски роман &ldquo;Сенка Голог отока&rdquo; - највероватније прво писано сведочанство, а сасвим сигурно први роман о том страшном месту.&ldquo;Отопљавање односа&rdquo; и нормализацију друштва пратио је и повратак интересовања за поезију Марка Врањешевића. Збирке &ldquo;Олујна земља&rdquo; и &ldquo;Чујем војску&rdquo; објављене су током шездесетих, а &ldquo;Трње и ловор&rdquo; 1974. године. Нажалост, било је касно&hellip;Марко Врањешевић извршио је самоубиство скоком са зграде у којој је живео у Београду 1974. године. Кажу, новине су о томе пренеле само штуру вест - у тој и тој улици, нађен је леш непознатог мушкарца.Роман &ldquo;Сенка Голог отока&rdquo; објављен је тек у 21. веку, заслугом Марковог унука Игора.(Историјски забавник)

НАЈТРАГИЧНИЈИ ЛИК ИЗ "НОБЕЛОВЦА" Доживео стравичну судбину

Ваш коментар

Нема коментара