ОД КЕЛТА ДО РИМЉАНА: Како се "родио" Београд

Развој главногград Србије зачелису Келти 300 године п.н.е, да би око 200 година касније постао део римске империје и носио назив Сингидунум.Први писани помен имена Београд забележен је 878. године.Оснивање градаНасељавањељуди на територији Београда и развиће града покренули су Келти.Ова територија скренула је пажњу на себе због погодног стратешког места &ndash; налазила се поред главних трговачких путева и две велике реке, Дунава и Саве. Управо због тога су Келти донели одлуку да се ту стационирају и олакшају управљање поморских и копнених путева.Археолошка налазишта утврдила су насеобину овог индоевропског народа у Београду у периоду између 4. века п.н.е. и 1. века п.н.е, мада није понзата прецизна локација тих насеља. Келтска култура оставила је иза себе бронзане и гвоздене предмете, оружје, керамику, накит и друге метале.Владавина Келта прекинута је ширењем Римског царства.Фото: В. ДаниловУтицај Римског царстваНакон што су Римљани преузели град од Келта, Београд је постао римска колонија под називом Сингидунум.Град се налазио недалеко од граница римског царства, између римских провинција Паноније и Моесије, те је због тога, поред трговинских, имао и војних задужења у виду одбијања напада барбарских племена.После подизања утврђења, место је попримило римске карактеристике, па је био богатији за терме (јавна купатила), јавне зграде и тргове, грађене у римском стилу.Археолошка налазишта:Војни центарНајпознатија престоничка тврђава Калемегдан била је значајна и у античко доба, користећи Римљанима као војни центар. Првобитно је био римски војни логор, да би касније прерастао у гардску тврђаву. На овом месту пронађене су римске фортификације.Римске термеЈавна купатила, односно терме, биле су уобичајене за римске градове. Њихови остаци пронађени су на Студентском тргу, Академском парку и платоу Филозофског факултета.Римски градАрхеолошка налазишта римских улица, зграда и других објеката пронашени су испод данашњег Калемегдана.Фото: В. ДаниловКако је Римско царство утицало на развој Београда?Урбанистичко унапређење Београда подпомогнуто је од стране римске власти и изградње типичних тргова и улице. Као што налаже римска традиција, српска престоница је била играђена са форумом (главним тргом), као и улицама са правим угловима.Јавна купатила имале су и социјалну функцију. Поред опуштања и рехабилитације становника, грађани су вршили и друштвене активности, дружећи се са другим мештанима.Квалитет живота у Београду повећало је и постојање водоводног система.Фото: В. ДаниловСа стране религијског наслеђа, Сингидунум је садржао храмове посвећени римским боговима, да би после одређеног периода био место у ком се развијала и ранохришћанска заједница, узевши у обзир да се хришћанство током 3. и 4. века ширило Римским царством.Утицаји у области уметности и културе нису заобишли ни Сингидунум, па су разноразни мозаици, скулпутуре и фреске овековечени на зидинама града. Та археолошка налазишта могу се погледати у београдским музејима.

ОД КЕЛТА ДО РИМЉАНА: Како се "родио" Београд

Ваш коментар

Нема коментара