Развој главног град Србије зачели су Келти 300 године п.н.е, да би око 200 година касније постао део римске империје и носио назив Сингидунум.
Први писани помен имена Београд забележен је 878. године.
Оснивање града
Насељавање људи на територији Београда и развиће града покренули су Келти.
Ова територија скренула је пажњу на себе због погодног стратешког места – налазила се поред главних трговачких путева и две велике реке, Дунава и Саве. Управо због тога су Келти донели одлуку да се ту стационирају и олакшају управљање поморских и копнених путева.
Археолошка налазишта утврдила су насеобину овог индоевропског народа у Београду у периоду између 4. века п.н.е. и 1. века п.н.е, мада није понзата прецизна локација тих насеља. Келтска култура оставила је иза себе бронзане и гвоздене предмете, оружје, керамику, накит и друге метале.
Владавина Келта прекинута је ширењем Римског царства.
Фото: В. Данилов
Утицај Римског царства
Након што су Римљани преузели град од Келта, Београд је постао римска колонија под називом Сингидунум.
Град се налазио недалеко од граница римског царства, између римских провинција Паноније и Моесије, те је због тога, поред трговинских, имао и војних задужења у виду одбијања напада барбарских племена.
После подизања утврђења, место је попримило римске карактеристике, па је био богатији за терме (јавна купатила), јавне зграде и тргове, грађене у римском стилу.
Археолошка налазишта:
Војни центар
Најпознатија престоничка тврђава Калемегдан била је значајна и у античко доба, користећи Римљанима као војни центар. Првобитно је био римски војни логор, да би касније прерастао у гардску тврђаву. На овом месту пронађене су римске фортификације.
Римске терме
Јавна купатила, односно терме, биле су уобичајене за римске градове. Њихови остаци пронађени су на Студентском тргу, Академском парку и платоу Филозофског факултета.
Римски град
Археолошка налазишта римских улица, зграда и других објеката пронашени су испод данашњег Калемегдана.
Фото: В. Данилов
Како је Римско царство утицало на развој Београда?
Урбанистичко унапређење Београда подпомогнуто је од стране римске власти и изградње типичних тргова и улице. Као што налаже римска традиција, српска престоница је била играђена са форумом (главним тргом), као и улицама са правим угловима.
Јавна купатила имале су и социјалну функцију. Поред опуштања и рехабилитације становника, грађани су вршили и друштвене активности, дружећи се са другим мештанима.
Квалитет живота у Београду повећало је и постојање водоводног система.
Фото: В. Данилов
Са стране религијског наслеђа, Сингидунум је садржао храмове посвећени римским боговима, да би после одређеног периода био место у ком се развијала и ранохришћанска заједница, узевши у обзир да се хришћанство током 3. и 4. века ширило Римским царством.
Утицаји у области уметности и културе нису заобишли ни Сингидунум, па су разноразни мозаици, скулпутуре и фреске овековечени на зидинама града. Та археолошка налазишта могу се погледати у београдским музејима.
