NJena baka je preživela boravak u najzloglasnijem nacističkom koncentracionom logoru Aušvic, a Hila (34) veruje da bi se „okrenula“ u grobu da je znala gde joj živi unuka.
- Da je živa, bila bi veoma ljuta što ja živim ovde - rekla je istraživačica Holokausta, koja se pre godinu dana preselila u Osvjenćim sa suprugom Poljakom.
Skoro svi članovi porodice njene bake su u Aušvicu oguljeni gasom čim su stigli teretnim vozom iz Mađarske. Vajz-Gut je francuskoj agenciji AFP rekla da je skoro svi izraelski studenti koji dođu da odaju počast na mestu pogibije svog naroda pitaju „kako ona može tamo da živi“.
- Aušvic je izgrađen pre 80 godina, ali Osvjenćim je stariji od 800 godina. Danas je Osvjenćim dobro mesto za život - rekla je ona agenciji Frans pres u intervjuu u kafiću na samo dva kilometra od zloglasnog logora.
NJegovo ime su nacisti germanizovali u Aušvic tokom Drugog svetskog rata kada su okupirali Poljsku. Pre Drugog svetskog rata Jevreji su činili preko 60 odsto stanovništva grada. Danas je Hila Vajz-Gut jedina Jevrejka koja živi u Osvjenćimu.
Pročitajte još
Foto: Vikipedija/javno vlasništvo
Januš Hvirut, gradonačelnik tog grada, koji je u ponedeljak bio domaćin obeležavanja 80. godišnjice oslobođenja logora, smatra da su Osvjenćim i Aušvic „dva odvojena sveta”. On smatra da su Nemci tu sagradili koncentracioni logor „samo za transportnu logistiku“.
- Mogli su to da urade bilo gde u Evropi: u Francuskoj, Belgiji ili Italiji. Mi, grad i njegovi stanovnici, smo tako postali čuvari tog tragičnog sećanja koje pažljivo čuvamo - rekao je on i dodao da grad ima pravo da se "normalno razvija kao svaki evropski grad".
Vitold Urbanski, 44-godišnjak rođen u Osvjenćimu, rekao je da grad tek sada izlazi iz senke Aušvica. Doskora se o njemu govorilo samo u kontekstu logora i „svi putokazi su pokazivali samo u tom pravcu“.
- Danas se grad razvija, a ekonomska i socijalna situacija njegovih stanovnika se popravlja - rekao je on za Frans pres i dodao da su njegovi sugrađani manje „opterećeni istorijom“ nego starije generacije.
Urbanski je primetio da se muzej Aušvic, koji zapošljava oko 850 ljudi, u gradu doživljava kao „samo još jedno radno mesto“. Prozori gradonačelnika Bžežinke, susednog sela koje su nacisti zvali Birkenau, gledaju na logor poznat kao Aušvic II.
Foto: Vikipedija/javno vlasništvo
Bodljikava žica je prekrivena slojem svežeg snega. Andržej Riška je izgradio kuću 1970-ih i rekao je da nikada nije razmišljao o selidbi.
- Tada se gradilo gde god je bilo moguće - objašnjava on. Tu je gradonačelnik Bžežinke podigao troje dece, koja i danas nedeljom dolaze kod njega na ručak. Samo posetioce ponekad iznenadi sumorno okruženje na koje je on navikao.
- Najvažnije je da se sećamo šta se ovde desilo, da odamo počast poginulima i da to sećanje prenosimo sa generacije na generaciju da se ovakva tragedija više nikada ne ponovi - rekao je on.
Riška svake godine učestvuje u nizu komemoracija za žrtve nacističkog koncentracionog logora. Ali kaže da je to danas dobro mesto za život.
- Mirno je i imamo svu neophodnu infrastrukturu - rekao je on.
Za Hilu Vajz-Gut, preseljenje u Osvjenćim je „posveta“ i pobeda života nad smrću.
- Nacisti su pokušali da ubiju moju porodicu, da ubiju moj narod, i to ne samo Jevreje, sve vrste ljudi. Ali nisu uspeli. Za mene je uspeh što živim ovde - rekao je 34-godišnja žena.
- Moram da priznam da sam i ranije bila sumnjičava, ali sada mislim da ovde mogu da zasnujem porodicu. Ovo je jako dobro mesto za stvaranje nove generacije i edukaciju o toleranciji i antidiskriminacija - zaključila je ona.
Podsetimo, u koncentracioni logor Aušvic ukupno je deportovano 1,3 miliona ljudi iz raznih delova Evrope. Od tog broja, ovde ih je pobijeno 1,1 milion, od toga milion Jevreja. Većina žrtava je ubijena odmah po prispeću u logor u gasnim komorama Aušvica II u kojima je korišćen gas ciklon B. Ostali su umrli od sistematskog izgladnjivanja, prinudnog rada, nekontrolisanih epidemija, u egzekucijama streljanjem i u medicinskim eksperimentima. Među stradalima je i 21.000 Roma koji su ubijeni u julu 1944, i oko 74.000 Poljaka.
