Bokserski mečevi su se održavali svake nedelje u improvizovanom ringu bez rukavica, bez zvaničnih rundi i, što je najužasnije, bez milosti.
Poraženi bi nakon meča bili pogubljeni, dok je pobednik dobijao dodatne obroke i povlastice koje su mu omogućavale da preživi do sledećeg okršaja.
Hari je bio "izabranik" SS (Šucštafel) oficira Šnajdera, koji je uočio njegov potencijal. Kao "nacistički ljubimac", Hari je imao pristup hrani, boljem smeštaju i svojevrsnoj zaštiti. Cena? Morao je brutalno da nadvladava svoje suparnike – gladne i iscrpljene ljude, koji su već bili na ivici smrti.
NJegova najteža borba dogodila se protiv bivšeg francuskog šampiona u teškoj kategoriji. Suočen sa znatno jačim i višim protivnikom, Hari je uprkos težim povredama uspeo da pobedi.
Pročitajte još
Bekstvo i nova borba u Americi
Do 1945. godine, Hari je shvatio da mu je život u logoru pri kraju. Tokom marša smrti, ubio je čuvara i pobegao u šumu, ostavljajući iza sebe 76 pobeda i nebrojene živote na svojoj savesti.
Tada je pronašao utočište u kampu za raseljena lica koji je vodila američka vojska u okupiranoj Nemačkoj.
Po dolasku u Ameriku, Hari je postao profesionalni bokser. Ali njegov motiv nije bila slava ili bogatstvo. Preko novinskih članaka i pažnje koju je privukao u ringu, nadao se da će pronaći svoju izgubljenu porodicu i devojku iz detinjstva.
Nažalost, u tome nije uspeo. NJegova majka i petoro od osmero braće i sestara stradali su tokom Holokausta. Takođe, njegova potraga za devojkom završila je još jednim srceparajućim otkrićem – saznao je da je poginula u koncentracionom logoru. Ovo otkriće ga je duboko pogodilo i dodatno obeležilo njegov život.
Hari je na kraju osnovao sopstvenu porodicu u Americi, oženivši se i dobivši decu, ali su sećanja na rat i izgubljene voljene zauvek ostala deo njegove svakodnevice.
Život u senci prošlosti
U svojoj profesionalnoj karijeri nakon bekstva iz Aušvica, Hari je ostvario niz pobeda, ali njegov najveći izazov stigao je 18. jula 1949. godine. Tada se suočio sa Rokijem Marćanom, budućim neporaženim svetskim šampionom. Uprkos hrabroj borbi, Hari je izgubio nokautom u trećoj rundi.
Posle ovog meča, Hari se povukao iz boksa sa skorom od 13 pobeda i 8 poraza. Ali borba sa noćnim morama tek je počela. PTSP, bes i depresija pratili su ga celog života. Radio je kao prodavac voća u Bruklinu, oženio se i osnovao porodicu, ali demoni prošlosti nikada ga nisu napustili.
Pred kraj života, Hari je prvi put otvoreno pričao o svojim iskustvima. Svoju priču ispričao je sinu Alanu, govoreći o nemogućim izborima koje je morao da donosi da bi preživeo. Kada su ga pitali za žaljenja, Hari je pogledao svoje pesnice, izobličene borbama, i rekao: "Moje žaljenje su životi koji su prošli kroz ove ruke."
Film „Preživeli“: Oživljavanje priče Harija Hafta
Priča Harija Hafta oživljena je na velikom ekranu u filmu "The Survivor" (Preživeli), koji je režirao oskarovac Bari Levinson. Film je premijerno prikazan povodom Dana sećanja na Holokaust, a kao protagonista našao se Ben Foster, koji je zbog uloge prošao kroz ekstremnu fizičku transformaciju.
Foster je smršao 28 kilograma kako bi igrao Harija u logoru, a zatim povratio težinu da bi verno prikazao njegov život nakon rata. Levinson je kroz film istražio duboke psihološke posledice Holokausta i kako su one oblikovale život Harija Hafta i njegove porodice.
Scenarista filma, DŽastin DŽuel Gilmer, unela je delove sopstvene porodične istorije u priču, dok su producenti, poput Matija Lešema, takođe bili motivisani ličnim vezama sa Holokaustom. Film se temelji na biografiji Harijevog sina Alana, koji je 2006. godine objavio knjigu o svom ocu.
Hari Haft je preminuo 2007. godine, u 82. godini života, od raka pluća.
BONUS VIDEO:
