Zbog 10 ubijenih i 26 ranjenih nemačkih vojnika, nakon sukoba sa partizanima i četnicima na pola puta između Bara i LJuljaka, nemački komandant Franc Beme 10. oktobra je izdao naredbu da se za jednog ubijenog nemačkog vojnika strelja 100 ljudi, a za jednog ranjenog pedeset.
Šta je bilo sa odgovornima za streljanja?
Streljanjem u Kragujevcu rukovodio je više nego revnosno major Paul Kenig, iz 717. divizije, komandant 1/724. puka, čovek koji je nadmašio u surovosti i odredbu čudovišne naredbe generala Franca Bemea “100 za jednog“. I prema ovoj naredbi, za gubitke koje imali, Nemci su trebali da streljaju 2300 ljudi. Međutim, major Kenig, prema podacima sa kojima danas raspolažemo, u ova tri dana izveo je na streljanje 2854 muškarca i žene, od kojih je 2794 streljano, a 62 preživelo.
Foto: Tanjug/kabinet predsednika Srbije
On je preživeo rat, a šezdesetih godina je istraga protiv njega obustavljena. I onda mu se gubi trag.
Paul Hofman koji je komandovao tom zloglasnom 717. divizijom, bio je tri godine u zarobljeništvu i umro je 1979. u dubokoj starosti.
Valter Hingofer, koji je takođe te jeseni komandovao dvema divizijama u Srbiji, umro je 1951. u Beču.
Johan Fortner, komandant 718 divizije je uhapšen i isporučen Jugoslaviji. U Beogradu je osuđen na smrt i obešen 26. februara 1947. Harald Turner je takođe isporučen Jugoslaviji i iste godine obešen.
Franc Beme je uhapšen i prebačen u Nirnberg. Kada je postalo izvesno da će biti isporučen Jugoslaviji, maja 1947. izvršava samoubistvo, bacajući se sa četvrtog sprata u istražnom zatvoru.
BONUS VIDEO:
Pročitajte još
