Ovaj svetac, živeo je u 3. veku nove ere u Maloj Aziji.
Legenda kaže da je imao čudotvorni dar lečenja i da je njime uspeo da “od zlog duha” izleči ćerku rimskog cara Gordija.
Najpoznatiji su međutim običaji vinogradara koji danas obilaze i orezuju lozu i vinom zalivaju čokote kako bi vinogradi povratili snagu i vitalnost posle dugih zimskih meseci. Stari su verovali da na današnji dan valja da se poreže barem jedan čokot vinove loze i zalije vinom – da godina bude rodna, a da vina bude dovoljno i da od jeseni bude slatko. U nekim krajevima Srbije Svetog Trifuna narod zove „Orezač „, „Zarizoj“ ili „Zarezojlo“.
Foto: Vikipedija
Mnoge porodice Svetog Trifuna slave i kao krsnu slavu i posebno mu se mole za zaštitu od poplava, grada i vremenskih nepogoda.
Veruje se da ako na ovaj dan padne sneg ili kiša, godina će biti rodna, a ako je pak suvi, da će i godina biti sušna. Od ovog dana, kažu stari, zima počinje da popušta jer Sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i sneg počne da kopni. Sa ovim danom budi se proleće, zajedno sa njim i najuzvišenije osećanje ljubavi.
Ukoliko želite da nađete ljubav svog života uđite u dvorište crkve u ponoć, bacite semenke (poput semenki suncokreta) preko remena i izgovarajte:
Pročitajte još
"Raspršavam ove seme zaljubljen/a, Ovo seme posejaću u ljubavi, Ti, koja si moja prava ljubav, Dođi po mene i ostani dok raste, Baš kao i moja ljubav prema tebi".
Postoji verovanje, ako na Trifundan pada sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina, ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna.
BONUS VIDEO:
