Овај светац, живео је у 3. веку нове ере у Малој Азији.
Легенда каже да је имао чудотворни дар лечења и да је њиме успео да “од злог духа” излечи ћерку римског цара Гордија.
Најпознатији су међутим обичаји виноградара који данас обилазе и орезују лозу и вином заливају чокоте како би виногради повратили снагу и виталност после дугих зимских месеци. Стари су веровали да на данашњи дан ваља да се пореже барем један чокот винове лозе и залије вином – да година буде родна, а да вина буде довољно и да од јесени буде слатко. У неким крајевима Србије Светог Трифуна народ зове „Орезач „, „Заризој“ или „Зарезојло“.
Фото: Википедија
Многе породице Светог Трифуна славе и као крсну славу и посебно му се моле за заштиту од поплава, града и временских непогода.
Верује се да ако на овај дан падне снег или киша, година ће бити родна, а ако је пак суви, да ће и година бити сушна. Од овог дана, кажу стари, зима почиње да попушта јер Свети Трифун на свој празник пободе у земљу угарак и снег почне да копни. Са овим даном буди се пролеће, заједно са њим и најузвишеније осећање љубави.
Уколико желите да нађете љубав свог живота уђите у двориште цркве у поноћ, баците семенке (попут семенки сунцокрета) преко ремена и изговарајте:
Прочитајте још
"Распршавам ове семе заљубљен/а, Ово семе посејаћу у љубави, Ти, која си моја права љубав, Дођи по мене и остани док расте, Баш као и моја љубав према теби".
Постоји веровање, ако на Трифундан пада снег или киша, биће кишна и родна година, ако је ведро, година ће бити сушна и неродна.
БОНУС ВИДЕО:
