Ovaj običaj vuče korene iz Sjedinjenih Američkih Država, gde se početkom 20. veka razvio iz trka na motociklističkim stazama.
Prvi "motodromi" pojavili su se na Koni Ajlendu 1911. godine, a uskoro su postali neizostavan deo putujućih karnevala.
Do 1930-ih, Zid smrti je doživeo svoj vrhunac u SAD, sa više od 100 motodroma koji su zabavljali publiku širom zemlje.
Foto: Profimedia
U Indiju i Bangladešu, ova atrakcija stigla je i prilagodila se lokalnom kontekstu, postajući popularna na sajmovima i u cirkusima. "Maut ka Kuan" postao je sinonim za uzbuđenje i opasnost, privlačeći gledaoce svih uzrasta.
Unutar "bunara smrti", vozači motocikala i automobila izvode vratolomije koje oduzimaju dah. Krećući se od dna cilindra, postupno se penju po nagnutoj rampi dok ne postignu dovoljnu brzinu da se voze okomito po zidovima. Centrifugalna sila i trenje drže ih "zalepljenima" za zid, omogućujući im izvođenje raznih trikova, uključujući vožnju bez ruku, stajanje na sedištu pa čak i izmenu vozača u pokretu. Publika posmatra predstavu sa vrha cilindra, gledajući dole u sam vrtlog akcije.
Pročitajte još
Foto: Profimedia
Vozači prolaze kroz dugotrajnu obuku kako bi savladali veštine potrebne za vožnju po Zidu smrti. Ovo nije samo pitanje brzine i ravnoteže, već i koordinacije sa drugim vozačima, kao i sposobnosti interakcije s publikom. Times of India navodi kako neki izvođači uče veštinu od majstora godinama.
Uprkos uzbuđenju koje pruža, Zid smrti je izuzetno opasna aktivnost. Nesreće su česte, a ozlede su sastavni deo života ovih izvođača.
Foto: Profimedia
ETV Bharat izvestio je o nesreći u Udaipuru gde su dva izvođača povređena nakon što je pukla guma na automobilu.
Prošle godine, slična nesreća u Asansolu ozledila je devet gledalaca.
Foto: Profimedia
Osim rizika od povreda, izvođači se suočavaju i sa financijskim izazovima. Zarade su često skromne, a rastući troškovi goriva i niske cene ulaznica dodatno otežavaju situaciju. Uprkos izazovima, Zid smrti opstao je u Indiji i Bangladešu.
BONUS VIDEO:
