Овај обичај вуче корене из Сједињених Америчких Држава, где се почетком 20. века развио из трка на мотоциклистичким стазама.
Први "мотодроми" појавили су се на Кони Ајленду 1911. године, а ускоро су постали неизоставан део путујућих карневала.
До 1930-их, Зид смрти је доживео свој врхунац у САД, са више од 100 мотодрома који су забављали публику широм земље.
Фото: Профимедиа
У Индију и Бангладешу, ова атракција стигла je и прилагодила се локалном контексту, постајући популарна на сајмовима и у циркусима. "Maut ka Kuan" постао је синоним за узбуђење и опасност, привлачећи гледаоце свих узраста.
Унутар "бунара смрти", возачи мотоцикала и аутомобила изводе вратоломије које одузимају дах. Крећући се од дна цилиндра, поступно се пењу по нагнутој рампи док не постигну довољну брзину да се возе окомито по зидовима. Центрифугална сила и трење држе их "залепљенима" за зид, омогућујући им извођење разних трикова, укључујући вожњу без руку, стајање на седишту па чак и измену возача у покрету. Публика посматра представу са врха цилиндра, гледајући доле у сам вртлог акције.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
Возачи пролазе кроз дуготрајну обуку како би савладали вештине потребне за вожњу по Зиду смрти. Ово није само питање брзине и равнотеже, већ и координације са другим возачима, као и способности интеракције с публиком. Times of India наводи како неки извођачи уче вештину од мајстора годинама.
Упркос узбуђењу које пружа, Зид смрти је изузетно опасна активност. Несреће су честе, а озледе су саставни део живота ових извођача.
Фото: Профимедиа
ЕТВ Бхарат известио је о несрећи у Удаипуру где су два извођача повређена након што је пукла гума на аутомобилу.
Прошле године, слична несрећа у Асансолу озледила је девет гледалаца.
Фото: Профимедиа
Осим ризика од повреда, извођачи се суочавају и са финанцијским изазовима. Зараде су често скромне, а растући трошкови горива и ниске цене улазница додатно отежавају ситуацију. Упркос изазовима, Зид смрти опстао је у Индији и Бангладешу.
БОНУС ВИДЕО:
