Ivo Andrić preminuo je 1975. godine u Beogradu u svojoj 83. godini, nakon duže borbe sa zdravljem, koja je uključivala ozbiljna oštećenja mozga, zapaljenje pluća i komplikacije usled infekcija.
Pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja počelo je krajem 1974. godine, kada je, pošto se nije osećao dobro, pozvao svoje prijatelje i književnike Milana Đokovića i Gvozdena Jovanića kako bi im saopštio svoju poslednju želju.
Ivo Andrić, koji nije imao bliže srodnike, želeo je da se njegova zaostavština iskoristi za opšte kulturne i humanitarne svrhe. U svojoj poslednjoj volji, odlučio je da se osnuje zadužbina koja će se baviti njegovim autorskim pravima i njegovom literaturom.
Foto: Vikipedija/S. Kragujević/Javno vlasništvo, Arhiva Novosti
Vera Stojić, njegova dugogodišnja sekretarica i prijateljica, postavljena je za čuvara ove zadužbine. Takođe, Andrić je izrazio želju da se dodeljuje nagrada za najbolju pripovetku, a da Srpska akademija nauka i umetnosti odredi sudbinu njegovih rukopisa.
Po dolasku u bolnicu 17. decembra 1974. godine, Andriću je dijagnostikovan poremećaj cirkulacije u mozgu, a njegovo stanje se dodatno pogoršalo usled infekcija.
Pročitajte još
Iako su lekari dali malene šanse za oporavak, Andrić je, uprkos svemu, proveo još tri meseca u bolnici, boraveći protiv bolesti.
Ivo Andrić je preminuo 13. marta 1975. godine, u 1:15 ujutro. NJegova smrt je duboko potresla mnoge širom sveta. Komemoracije su održane u Beogradu i Travniku, njegovom rodnom gradu, gde je posthumno dobio brojna priznanja.
Foto: Vikipedija/S. Kragujević/Javno vlasništvo
Opština Travnik je odlučila da ulica Stanka Turudije nosi ime Ive Andrića, a Narodna biblioteka u Travniku postala je Biblioteka "Ivo Andrić". Takođe, njegova rodna kuća je pretvorena u Memorijalni muzej, koji je danas jedini muzejski kompleks posvećen ovom velikom piscu.
Ove godine, 50 godina nakon njegove smrti, Ivo Andrić i dalje živi kroz svoju književnost i zadužbinu, a njegov rad i uticaj ostaju nezaboravni.
(Informer)
BONUS VIDEO:
