Emilija je studirala srpsku književnost i jezik, pisala je izvrsnu poeziju koja se bavi egzistencijom. Kroz stihove pokušala je da odgovori ko smo i kuda idemo.
Komemorativno veče su organizovale Emilijine kolege sa Filozofskog fakulteta povodom njenog rođendana, odnosno u danu kada se sureću poezija i proleće 20. marta. Veče je otvoreno pesmom "Nekako s' proljeća", a salu Kulturnog centra ispunli su u velikom broju prijatelji, kolege i poznanici koji su je obožavali.
Foto: Facebok/Emilija Popović
U poetsko-dramskom programu Dramske sekcije Filozofskog fakulteta Univerziteta je učestvovalo preko 20 članova dramske sekcije.Čitali su Emilijine pesme koje su nastale tokom 2019. godine, u okviru kursa "Kreativno pisanje poezije", kao u različitim fazama u narednim godinama, a najznačajniji deo pesama je nastao u proleće i leto 2024. godine. Istakli su da se pesnička misao njihove prijateljice i koleginice preliva na naučnu i obratno.
Foto: Privatna arhiva
Drugi deo programa posvećen je Emilijinim tumačenjima drame Momčila Nastasijevića "Nedozvani". Publika je čula stihove posvećene Emiliji, ali i one koje je volela...Posle su se vratili i na dramu "Zauvek i dan više" koja je nastajala upravo na istoj sceni Kulturnog centra Novog Sada.
Foto: Privatna arhiva
Svaki trenutak ovog programa bio je preplavljen emocijama. Emilija će svojim ogromnim zaslugama ostati zauvek u sećanju i koristiće se svaki trenutak da se njen rad pomene. Planira se objavljivanje njene zbirke pesma.
Pročitajte još
Foto: Privatna arhiva
U nastavku teksta možete pročitati pesmu Emilje Popović:
Dolazak
Čami s velom na glavi –
ni na nebu ni na zemlji
neuprljana belina
čeka svoje prosce.
Šta se ono u dolini sjaše?
Idu l᾽ gorom Petrovi svatovi?
Niti idu, niti zvečijaše.
Od prosaca je tu
samo stari ventilator
iz devedesetih –
hladi, ali pravi buku.
Bez ruku, silinom okretaja,
uzeo je mladu u svoje naručje;
pomerio je veo, ali ga ne podiže.
Vazduh ne ostavlja trag.
Reči odana Penelopa
s drugog Limana
leži rasparačana po sobi
i pita se hoće li doći
mladoženja
koji se ne plaši
da uprlja belo telo
masnim Slovima.
Crnoruki pesnički đakon,
utišava mladoženju;
odlazi u kupatilo:
pere ruke od svega.
Mlada se moli
da se ponovo oglasi
ventilator –
on bar pomera veo,
iako to znači da
beli papir ostaje
beo.
Zamrznuta u monoglasju
nada se povetaracu
u čijoj buci,
ako dobro načuljiš uši,
možeš čuti pesmu
kosovskih božura.
Bolje išta nego ništa?
Biografija Emilije Popović
Rođena je 20. marta 1996. u Loznici gde je završila osnovnu i srednju školu. Potom je upisala Filozofski fakultet u Novom Sadu, odsek za srpski jezik i književnost. Od 2021. godine na istom fakultetu je upisala doktorske studije. Redovni član Matice srpske postala je 2021. godine, a član saradnik postala je 2024. godine. Bila je stipendista Fonda za mlade talente Republike Srbije, Ministarstva nauka, tehnološkog razvoja i inovacije Republike Srbije.
Dobitnica je Gradske nagrade grada Loznice, ali i prve Brankove nagrade Matice srpske (za rad o motivu incesta u dramskom stvaralaštvu Momčila Nastasijevića). Zajedno sa Ninom Stokić držala je dramske radionice u okviru delatnosti Omladinskog odbora. Učestvovala na naučnim skupovima o Rastku Petroviću, Milošu Crnjanskom i mnogim pesničkim programima Matice srpske. Pisala je naučne radove i književne kritike za Zbornik Matice srpske za književnost i jezik i Letopis Matice srpske, a sarađivala je i sa Leksikonom pisaca srpske književnosti.
BONUS VIDEO:
